Pravilnik o raspodeli sredstava za naučnoistraživački rad

Pravilnik o raspodeli sredstava za naučnoistraživački rad

detaljnije

Izveštaj Komisije po konkursu za izbor u zvanje i na radno mesto jednog docenta za užu naučnu oblast Geometrija

Izveštaj Komisije po konkursu za izbor u zvanje i na radno mesto jednog docenta za užu naučnu oblast Geometrija

Izveštaj, sažetak

detaljnije

Obeleženo 100 godina od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara Milankovića (od 14. do 16. decembra 2023.g.)

U okviru obeležavanja 100 godina od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara od 14. do 16. decembra na Građevinskom fakultetu u Beogradu i Kulturnom i naučnom centru „Milutin Milanković“ u Dalju održana je Međunarodna konferencija Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića, a u Muzeju nauke i tehnike otvorena je izložba Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara.

Međunarodnu konferenciju Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića su organizovali Udruženje Milutin Milanković, Građevinski fakultet iz Beograda, Matematiči fakultet iz Beograda, Astronomska opservatorija Beograd i Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“ iz Dalja, uz podršku Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti i uz blagoslov Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija.

Ceneći da je tema Konferencije od značaja ne samo za državu Srbiju već i za širu naučnu i kulturnu javnost, Ministarstvo prosvete i Mnistarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije su bili pokrovitelji održavanja ovog skupa.

Na ceremoniji otvaranja Konferencije obratili su se predsednik Udruženja Milutin Milanković, mr Slavko Maksimović, državni sekretar Ministarstva prosvete Republike Srbije, Prof. dr Ivica Radović, izaslanik Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija, Đakon dr Nikola Lukić, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, Prof. dr Vladan Kuzmanović i predsednik Naučnog odbora Konferencije, Prof. dr Milan Dimitrijević, koji su prigodnim izlaganjima obeležili naučni karakter Konferencije.

U čast jubileja astronomski i matematički najsavršenijeg kalendara koji je intelektualno delo najvećeg naučnika koji je stvarao u Srbiji, Milutina Milankovića, predstavljena je i serija prigodnih poštanskih maraka „Sto godina Milankovićevog kalendara“, kojom se odaje počast našem velikanu i njegovom delu. Tim povodom se na Svečanom otvaranju Međunarodne konferencije obratio Adam Sofronijević, direktor „Srbijamarke” u Pošti Srbije.

Svečanu ceremoniju Konferencije, očarane duhom našeg velikana Milutina Milankovića, svojim zvučnim darom Sestre Gobović su uz pesme „Srbija“, „1389“ i „Marijo slavna“ upriličile, i uzdigle svojim umetničkim programom ovu svečanost.

Ceremonijal otvaranja Konferencije završen je dodelom zahvalnica pojedincima i institucijama za pomoć i podršku za uspešno organizovanje Konferencije i sađenjem Milankovićevog omiljenog drveta -  Pančićeve omorike (Picea omorika)  ispred zgrade Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Konferencija je bila otvorena za javnost tako da su u njenom radu mogli da učestvuju, sem autori prihvaćenih radova, i svi zainteresovani, bilo ličnim prisustvom, bilo putem video-linka.

Na Konferenciji je, kroz tematski oblikovane sesije, izloženo 25 radova od kojih su 4 iz inostranstva (Rusija, Grčka, Rumunija i Bugarska).

Autori radova, primenom različitih pri¬rodnih i egazaktnih nauka, su izvršili temeljnu analizu istorijskih procesa formiranja i razvoja kalendarskog znanja, počev od pradavnih vremena, kao i kroz različite istorijske periode i kulture. Detaljno je razmotreno kalendarsko znanje sa različitih gledišta – počev od fizičkog i astronomskog pojma astronomskih ciklusa i vremena i metoda za merenje vremena, do teološkog pogleda na ovo isto pitanje.
 
Pitanje Milankovićeve reforme kalendara sagledano je sa gledišta astro¬no-mije, matematike i uticaja na odnose u Crkvi. Sa gledišta matematike je pokazano da je Milankovićeva reforma Julijanskog kalendara dostigla nivo tačnosti u odnosu na astronomsko trajanje godine do maksimalno moguće mere.

Sa gledišta naučne analize i stavova Srpske Pravoslavne Crkve, kako je to pokazano na Konferenciji, ne postoje nikakvi razlozi za suprotstavljanje primeni Milankovićeve reforme Julijanskog kalendara, jer se radi o pitanju naučne metodologije računanja vremena. Očigledno je da Milankovićev kalendar može biti primenjen u celini, ali pitanje primene Milankovićevog kalendara treba prepustiti mudrosti Srpske Pravoslavne Crkve, koja će u vezi sa tim doneti odgovarajuće odluke bez žurbe i pritisaka, kada za to budu povoljne prilike. Pri tome treba uzeti u obzir iskustvo pitanjem primene Milankovićevog kalendara u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Osim usvojene reforme Milutina Milankovića, razmatran je i is¬tak¬nut doprinos drugih srpskih naučnika izučavanju kalendara. To se naročito odnosi na Zaharija Stefanovića Orfelina, Đorđa Stanojevića, Milana Nedeljkovića i drugih naučnika. Istaknute su neke izuzetno važne činjenice, koje pokazuju izuzetno visok nivo tih kalen¬darskih znanja, utkanih u etnološke karakteristike Srba i veoma značajan harmoničan spoj tih srodnih znanja i običaja sa Sve¬tosavljem i crkvenim kalendarom. Posebno je istaknuto značajno posto¬janje kalen¬darskog znanja u mezolitu Lepenskog Vira i u vreme neolitske Vinčanske kulture na širokim prostorima istorijski poznatim kao srpski etnološki prostor.

Drugog dana obeležavanja Jubileja, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu svečano je otvorena izložba „Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara“. Izložbu je zvanično otvorio predsednik SANU, akademik Zoran Knežević. Izložba je realizovana u saradnji Muzeja nauke i tehnike i Udruženja Milutin Milanković, a biće otvorena do 29. februara 2024. godine.

Treći radni dan Konferencije održan je u Dalju, rodnom mestu Milutina Milankovića, gde je održan Okrugli sto o daljim aktivnostima na afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića. Svečano je predstavljen i otvoren Milankovićev sunčani sat ispred ulaza u Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“, delo Prof. dr Milutina Tadića.

detaljnije

Aleksandar Veljković, izveštaj komisije o oceni doktorske disertacije i doktorska disertacija

Detaljnije

detaljnije

Obaveštenje о raspisivanju konkursa- decembar 2- 2023

Obaveštenje о raspisivanju konkursa- decembar 2- 2023

detaljnije

Studentski seminar, 28. decembar 2023.

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 28. decembra 2023, u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 11 časova.
 
Predavač: Dobrica Jovanović, Massachusetts Institute of Technology
 
Naslov predavanja: REMZIJEVI PROBLEMI U NEKOMUTATIVNIM GRUPAMA
 
Apstrakt:
Neka je G konačna grupa čije elemente bojimo u k boja. Za kakve grupe G se uvek mogu pronaći elementi x, y, z tako da važi da su x, y, z, yz, zy, zx, xz, xy, yx istobojni i različiti? Tokom predavanja, prikazaćemo rešenje ovog problema, naglašavajući glavne ideje i motivacije. Videćemo kako su ideje iz Furijeove analize korisne za ovakav tip problema, koristeći Rotovu teoremu kao primer. Prikazaćemo i kako proširujemo Furijeovu analizu na nekomutativne grupe. To nam omogućava da pokažemo da nekomutativne grupe imaju kvazislučajnu strukturu za triplete (x, y, xy), gde je, u poznatom radu Gauersa, odstupanje od slučajne strukture okarakterisano najmanjom dimenzijom D netrivijalne reprezentacije grupe G. Potom, oslanjajući se na radove Bergelsona, Taa, i Ostina, prikazujemo kako možemo da generalizujemo te ideje da dobijemo odgovarajuću kvazislučajnu strukturu kvarteta (x, y, xy, yx). Nakon toga, u finalnom koraku dobijamo da za dovoljno veliko D uvek možemo naći takve x, y, z specifično, donja ocena za D je polinomska po k. Ako vreme dozvoli prodiskutovaćemo generalizacije ovog problema na druge strukture kao npr. Folkmanova teorema u nekomutativnim grupama.
 
Napomena: Predavanja se mogu pratiti na daljinu preko linka:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj

Registraciona forma je dostupna na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73

detaljnije

Seminar Geometrija i primene, 28. decembar 2023.

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 28. decembra 2023. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17.15.

Predavač: Tijana Šukilović, Matematički fakultet, Beograd

Naslov predavanja: INTEGRABILNOST GEODEZIJSKOG TOKA LEVO-INVARIJANTNE SUB-RIMANOVE METRIKE NA HAJZENBERGOVOJ GRUPI
 
Apstrakt: Poznato je da je Hajzenbergova grupa najjednostavniji primer sub-Rimanove mnogostrukosti. Na predavanju će biti reči o geodezijskim tokovima levo-invarijantne Carnot-Carathéodory metrike i odgovarajućim Hamiltonovim sistemima. Poznato je da je takav sistem super-integrabilan ako je metrika definisana na levo-invarijantnoj distribuciji. Međutim, postoji i druga klasa invarijantnih tokova koji odgovaraju levo-invarijantnoj metrici na desno-invarijantnoj distribuciji. Taimanov je 90-tih godina pokazao da je ovakav sistem integrabilan u slučaju trodimenzione Hajzenbergove grupe, a na predavanju će biti pokazano da ovo važi i u proizvoljnoj dimenziji.
 

Napomena: Seminar je moguće pratiti i onlajn. Registracija za učešće na seminaru je dostupna na sledećem linku: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ

Ukoliko ste već registrovani predavanje možete pratiti na sledećem linku (nakon sto se ulogujete): https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m

Neulogovani korisnici mogu pratiti prenos predavanja na ovom linku: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1

detaljnije

Seminar za simplektičku topologiju, 28. decembar 2023.

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 28. decembra 2023. godine, u sali 840 Matematičkog fakulteta sa početkom u 14 časova.

Predavač: Filip Živanović, Simons Center for Geometry and Physics, Stony Brook

Naslov predavanja: FILTRACIJE NA KOHOMOLOGIJI INDUKOVANE FLOROVOM TEORIJOM

Detaljnije: U ovom predavanju bavićemo se simplektičkim mnogostrukostima koje dopuštaju pseudoholomorfne C*-dejstva i koje su sopstvene iznad konveksne baze. Primeri ovih prostora uključuju simplektične redukcije od R^2n, kao što su toričke mnogostrukosti i mnoge rezolucije singulariteta. Objasniću kako Florova teorija konstruisana pomoću ovih C*-dejstava indukuje filtraciju na (kvantnoj) kohomologiji ovih mnogostrukosti, dobijene kao tip spektralne invarijante. Činjenica da potiču iz C*-dejstva čini ih donekle izračunljivim u praksi, što ćemo videti kroz primere. Ako vreme dozvoli, uporedićemo ovu filtraciju sa drugim poznatim filtracijama koje postoje na kohomologiji ovih prostora. Tema ovog predavanja je zasnovana na zajedničkom radu sa Aleksandrom Riterom.

detaljnije

Konkurs za nagrade Matematičkog instituta SANU za studente doktorskih, master i osnovnih studija, rok za prijavu 22. mart 2024.

Raspisani su ovogodišnji konkursi za Nagrade Matematičkog instituta SANU za studente doktorskih, master i osnovnih studija. Rok za podnošenje predloga je 22. mart 2024. Više informacija može se naći na sajtu Instituta http://www.mi.sanu.ac.rs/ u sekciji Vesti.

detaljnije

Konferencija ʼVeštačka inteligencijaʼ, 26-27. decembar 2023.

U utorak, 26. decembra 2023. i sredu 27. decembra 2023. održaće se konferencija ʼVEŠTAČKA INTELIGENCIJAʼ u organizaciji Odeljenja tehničkih nauka SANU i Matematičkog instituta SANU. Konferencija se održava u prostorijama SANU i Matematičkog instituta SANU.

Više informacija o konferenciji može se naći na sajtu
https://www.mi.sanu.ac.rs/~ai_conf/index.html

detaljnije