Izveštaj Komisije po konkursu za izbor u zvanje i na radno mesto jednog vanrednog profesora za užu naučnu oblast Astrofizika
Izveštaj, sažetak
Naredni sastanak Seminara biće održan u petak, 12. januara 2024. godine, u sali 844 Matematičkog fakulteta sa početkom u 17 časova.
Predavač: Vukašin Stojisavljević, Univerzitet u Montrealu
Naslov predavanja: O ODREĐENIM C0-ASPEKTIMA GRUPE KONTAKTOMORFIZAMA
Detaljnije: Pokazaćemo kako se čuvena dihotomija između kontaktne stišljivosti i nestišljivosti odražava na određena C0-svojstva kontaktomorfizama. Takođe ćemo definisati metrike na kontaktomorfizmima i, opštije, kontaktnim homeomorfizmima i diskutovaćemo njihovu vezu sa već izučavanim pojmovima. Glavni tehnički element je rezultat vezan za C0-neprekidnost dejstava transliranih tačaka kontaktomorfizama. Predavanje se zasniva na radu u toku u saradnji sa Batistom Serajom.
detaljnijePozivamo Vas na predavanje dr Lovro Palaverse, predstavnika Gaia misije, koji dolazi u posetu Katedri za astronomiju, Matematičkog fakulteta. Gaia je svemirska misija Evropske svemirske agencije (ESA) lansirana 2013. godine sa ciljem da najpreciznije odredi položaje, udaljenosti i kretanja milijardi zvezda u Mlečnom putu, igrajući ključnu ulogu u proučavanju galaktičke strukture i evolucije, kao i istraživanjima mnogih drugih bliskih galaksija i udaljenih kvazara (https://sci.esa.int/web/gaia).
Sreda 10.1.2024, u 15č, Studentski trg 16, Svečana sala 733 (IV sprat)
dr Lovro Palaversa
Ruđer Bošković Institut, Zagreb, Hrvatska
`Gaia mission: 10 years in space`
Sa velikim zadovoljstvom Vas pozivamo na predavanje Prof. Željka Ivezića (University of Washington, broj citata > 130 000), direktora Rubin Opservatorije, koja je prva na listi finansiranja od strane američkog nacionalnog naučnog fonda. Rubin Opservatorija sledeće godine završava sa konstrukcijama i kreće sa najznačajnijim projektom moderne astronomije Legacy Survey in Space and Time, skraćeno LSST, u kojem učestvuje i naša Katedra za astronomiju i Matematički fakultet. LSST je desetogodišnji projekat i sinergija je upotreba vrhunske tehnologije i razvoja instrumenata, primene savremene matematike i računarstva na analizu velike količine podataka, i astrofizičke interpretacije dobijenih podataka, sa ciljem rešavanja glavnih misterija univerzuma (https://www.lsst.org/).
Četvrtak 11.1.2024, u 15č, Studentski trg 16, Svečana sala 733 (IV sprat)
Prof dr Željko Ivezić
University of Washington, USA
Director of Rubin Observatory Construction
`Science with Rubin`s Legacy Survey of Space and Time`
Pravilnik o raspodeli sredstava za naučnoistraživački rad
detaljnijeIzveštaj Komisije po konkursu za izbor u zvanje i na radno mesto jednog docenta za užu naučnu oblast Geometrija
Izveštaj, sažetak
U okviru obeležavanja 100 godina od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara od 14. do 16. decembra na Građevinskom fakultetu u Beogradu i Kulturnom i naučnom centru „Milutin Milanković“ u Dalju održana je Međunarodna konferencija Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića, a u Muzeju nauke i tehnike otvorena je izložba Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara.
Međunarodnu konferenciju Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića su organizovali Udruženje Milutin Milanković, Građevinski fakultet iz Beograda, Matematiči fakultet iz Beograda, Astronomska opservatorija Beograd i Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“ iz Dalja, uz podršku Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti i uz blagoslov Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija.
Ceneći da je tema Konferencije od značaja ne samo za državu Srbiju već i za širu naučnu i kulturnu javnost, Ministarstvo prosvete i Mnistarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije su bili pokrovitelji održavanja ovog skupa.
Na ceremoniji otvaranja Konferencije obratili su se predsednik Udruženja Milutin Milanković, mr Slavko Maksimović, državni sekretar Ministarstva prosvete Republike Srbije, Prof. dr Ivica Radović, izaslanik Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Porfirija, Đakon dr Nikola Lukić, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, Prof. dr Vladan Kuzmanović i predsednik Naučnog odbora Konferencije, Prof. dr Milan Dimitrijević, koji su prigodnim izlaganjima obeležili naučni karakter Konferencije.
U čast jubileja astronomski i matematički najsavršenijeg kalendara koji je intelektualno delo najvećeg naučnika koji je stvarao u Srbiji, Milutina Milankovića, predstavljena je i serija prigodnih poštanskih maraka „Sto godina Milankovićevog kalendara“, kojom se odaje počast našem velikanu i njegovom delu. Tim povodom se na Svečanom otvaranju Međunarodne konferencije obratio Adam Sofronijević, direktor „Srbijamarke” u Pošti Srbije.
Svečanu ceremoniju Konferencije, očarane duhom našeg velikana Milutina Milankovića, svojim zvučnim darom Sestre Gobović su uz pesme „Srbija“, „1389“ i „Marijo slavna“ upriličile, i uzdigle svojim umetničkim programom ovu svečanost.
Ceremonijal otvaranja Konferencije završen je dodelom zahvalnica pojedincima i institucijama za pomoć i podršku za uspešno organizovanje Konferencije i sađenjem Milankovićevog omiljenog drveta - Pančićeve omorike (Picea omorika) ispred zgrade Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Konferencija je bila otvorena za javnost tako da su u njenom radu mogli da učestvuju, sem autori prihvaćenih radova, i svi zainteresovani, bilo ličnim prisustvom, bilo putem video-linka.
Na Konferenciji je, kroz tematski oblikovane sesije, izloženo 25 radova od kojih su 4 iz inostranstva (Rusija, Grčka, Rumunija i Bugarska).
Autori radova, primenom različitih pri¬rodnih i egazaktnih nauka, su izvršili temeljnu analizu istorijskih procesa formiranja i razvoja kalendarskog znanja, počev od pradavnih vremena, kao i kroz različite istorijske periode i kulture. Detaljno je razmotreno kalendarsko znanje sa različitih gledišta – počev od fizičkog i astronomskog pojma astronomskih ciklusa i vremena i metoda za merenje vremena, do teološkog pogleda na ovo isto pitanje.
Pitanje Milankovićeve reforme kalendara sagledano je sa gledišta astro¬no-mije, matematike i uticaja na odnose u Crkvi. Sa gledišta matematike je pokazano da je Milankovićeva reforma Julijanskog kalendara dostigla nivo tačnosti u odnosu na astronomsko trajanje godine do maksimalno moguće mere.
Sa gledišta naučne analize i stavova Srpske Pravoslavne Crkve, kako je to pokazano na Konferenciji, ne postoje nikakvi razlozi za suprotstavljanje primeni Milankovićeve reforme Julijanskog kalendara, jer se radi o pitanju naučne metodologije računanja vremena. Očigledno je da Milankovićev kalendar može biti primenjen u celini, ali pitanje primene Milankovićevog kalendara treba prepustiti mudrosti Srpske Pravoslavne Crkve, koja će u vezi sa tim doneti odgovarajuće odluke bez žurbe i pritisaka, kada za to budu povoljne prilike. Pri tome treba uzeti u obzir iskustvo pitanjem primene Milankovićevog kalendara u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji.
Osim usvojene reforme Milutina Milankovića, razmatran je i is¬tak¬nut doprinos drugih srpskih naučnika izučavanju kalendara. To se naročito odnosi na Zaharija Stefanovića Orfelina, Đorđa Stanojevića, Milana Nedeljkovića i drugih naučnika. Istaknute su neke izuzetno važne činjenice, koje pokazuju izuzetno visok nivo tih kalen¬darskih znanja, utkanih u etnološke karakteristike Srba i veoma značajan harmoničan spoj tih srodnih znanja i običaja sa Sve¬tosavljem i crkvenim kalendarom. Posebno je istaknuto značajno posto¬janje kalen¬darskog znanja u mezolitu Lepenskog Vira i u vreme neolitske Vinčanske kulture na širokim prostorima istorijski poznatim kao srpski etnološki prostor.
Drugog dana obeležavanja Jubileja, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu svečano je otvorena izložba „Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara“. Izložbu je zvanično otvorio predsednik SANU, akademik Zoran Knežević. Izložba je realizovana u saradnji Muzeja nauke i tehnike i Udruženja Milutin Milanković, a biće otvorena do 29. februara 2024. godine.
Treći radni dan Konferencije održan je u Dalju, rodnom mestu Milutina Milankovića, gde je održan Okrugli sto o daljim aktivnostima na afirmaciji lika i dela Milutina Milankovića. Svečano je predstavljen i otvoren Milankovićev sunčani sat ispred ulaza u Kulturni i naučni centar „Milutin Milanković“, delo Prof. dr Milutina Tadića.
Obaveštenje о raspisivanju konkursa- decembar 2- 2023
detaljnijeNaredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 28. decembra 2023, u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 11 časova.
Predavač: Dobrica Jovanović, Massachusetts Institute of Technology
Naslov predavanja: REMZIJEVI PROBLEMI U NEKOMUTATIVNIM GRUPAMA
Apstrakt:
Neka je G konačna grupa čije elemente bojimo u k boja. Za kakve grupe G se uvek mogu pronaći elementi x, y, z tako da važi da su x, y, z, yz, zy, zx, xz, xy, yx istobojni i različiti? Tokom predavanja, prikazaćemo rešenje ovog problema, naglašavajući glavne ideje i motivacije. Videćemo kako su ideje iz Furijeove analize korisne za ovakav tip problema, koristeći Rotovu teoremu kao primer. Prikazaćemo i kako proširujemo Furijeovu analizu na nekomutativne grupe. To nam omogućava da pokažemo da nekomutativne grupe imaju kvazislučajnu strukturu za triplete (x, y, xy), gde je, u poznatom radu Gauersa, odstupanje od slučajne strukture okarakterisano najmanjom dimenzijom D netrivijalne reprezentacije grupe G. Potom, oslanjajući se na radove Bergelsona, Taa, i Ostina, prikazujemo kako možemo da generalizujemo te ideje da dobijemo odgovarajuću kvazislučajnu strukturu kvarteta (x, y, xy, yx). Nakon toga, u finalnom koraku dobijamo da za dovoljno veliko D uvek možemo naći takve x, y, z specifično, donja ocena za D je polinomska po k. Ako vreme dozvoli prodiskutovaćemo generalizacije ovog problema na druge strukture kao npr. Folkmanova teorema u nekomutativnim grupama.
Napomena: Predavanja se mogu pratiti na daljinu preko linka:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj
Registraciona forma je dostupna na:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73
© Copyright 2008 Matematički fakultet Univerzitet u Beogradu
Design & Development
Aleksandar Smiljković
Adresa: Studentski trg 16,
11158 Beograd
Telefon (+381) 011 2027 801
Faks: (+381) 011 2630 151
E-mail: matf@matf.bg.ac.rs
Žiro račun: 840-181 5666-68
PIB: 100046603
