U tekućem semestru, na Fakultetu će se održavati Student Tech Club (STC), kurs iz aplikativnog programiranja. Kurs će biti orijentisan ka web programiranju i veći deo će se održavati kroz razvoj realne web aplikacije.
Pored STC-a, radiće se na još jednom projetku Fakulteta Qlab. Praktični rad na razvoju ambiciozne aplikacije koja treba da zameni Matlab. Projekat će voditi stručnjaci iz oblasti.
Kurs počinje 5. marta i održavaće se u ulici Vatroslava Jagića, svakog četvrtka od 17 do 19h.
Sva pitanja i prijave šaljite na: matftechclub@live.com, broj mesta je ograničen!
detaljnije
U sredu, 24. februara 2010. u 14 časova u okviru Seminara Matematički metodi mehanike predavanje će održati Božidar Jovanović: LEŽANDROVA I KO-LEŽANDROVA RASLOJENjA KONTAKTNIH MNOGOSTRUKOSTI, drugi deo.
Sastanci Seminara održavaju se u Matematičkom institutu SANU, Kneza Mihaila 36, treći sprat.
detaljnije
Tokom školske 2009/2010. godine, u okviru Seminara Matematički metodi mehanike, održava se dvosemestralni kurs Torusna topologija. Kurs se organizuje u saradnji sa CGTA seminarom.
U sredu, 24. februara 2010. u 12 časova predavanje će održati
Vladimir Grujić: KOEN-MAKOLIJEVI SIMPLICIJALNI KOMPLEKSI (nastavak)
Kurs se održava u Matematičkom institutu SANU, Kneza Mihaila 36, treći sprat.
detaljnije
Naredni sastanak CGTA seminara održaće se u utorak, 23.2.2010, na Matematičkom fakultetu (IV sprat, projektor sala) u terminu 18-20h.
Kreda Lutalica: Slobodna tema.
Biće zaokružen dokaz da "presecna forma" (intersection form) 4-mnogostrukosti u potpunosti odredjuje njen homotopski tip.
Ostatak sastanka slobodna tema i dogovor o radu.
detaljnije
Detaljnije: Sastanak Seminara iz astronomije i astrofizike održaće se u utorak, 23. februar 2010. godine, u 18 sati, u prostorijama Katedre.
Predavač: mr Branislav Vukotić (istraživač-saradnik Astronomske opservatorije)
Naziv predavanja: "Probabilistički ćelijski automat Galaktičke nastanjive zone u dve dimenzije"
Više informacija na sajtu http://astro.matf.bg.ac.rs
detaljnije
Detaljnije:
U četvrtak, 18. februar 2010, od 18-19h u zgradi Zadužbine Ilije Kolarca, Studentski trg 5 (mala sala) biće održano predavanje pod nazivom:
"Topologija - (ključ za) razumevanje prostora"
Centralni deo predavanja čine animacije koje do sada nigde nisu prikazane!!!
Više informacija na sajtu http://www.kolarac.rs/#/predavanja
detaljnije
Detaljnije:
U utorak, 16.2.2010, na Matematičkom fakultetu (IV sprat, projektor sala) u treminu 18-20h predavanje će održati
Rade Živaljević: Whitehead-ova teorema o homotopskom tipu 4-mnogostrukosti.
Abstrakt:
Biće prikazan dokaz da "presecna forma" (intersection form) 4-mnogostrukosti u potpunosti odredjuje njen homotopski tip. Ovo je jedan vrlo lep klasični rezultat koji nam daje priliku da razmotrimo detaljnije presecnu formu i njene razne (vrlo lepe) geometrijske interpretacije.
Predavanje je namenjeno svima (uključujući i studente koji nisu imali kurs topologije).
detaljnije
Detaljnije:
Tokom školske 2009/2010. godine, u okviru Seminara Matematički metodi mehanike, održava se dvosemestralni kurs Torusna topologija. Kurs se organizuje u saradnji sa CGTA seminarom.
U sredu, 17. februara 2010. u 12 časova predavanje će održati
Vladimir Grujić: KOEN-MAKOLIJEVI SIMPLICIJALNI KOMPLEKSI
Kurs se održava u Matematičkom institutu SANU, Kneza Mihaila 36, treći sprat.
detaljnije
U okviru Seminara Matematički metodi mehanike, u utorak, 16. februara 2010. 12h, predavanje će održati Marija Vucelja (Vajcmanov institut, Izrael).
Sadržaj:
Grupisanje predmeta na površini jezera i bazena, kao i masnih mrlja i morskog rastinja na površini mora, empirijski je dobro poznata pojava, ali ne postoji njen teorijski opis. Kako su površinski protoci uvek stišljivi, takva teorija bi trebalo da bude zasnovana na opisu razvoja gustine nehomogenosti u stišljivim protocima. Proučavali smo rast malih nehomogenosti u gustini čestica koje plutaju u slabo nelinearnim talasima male amplitude. Uprkos maloj amplitudi, akumulirani efekat dugotrajne evolucije može proizvesti veoma nehomogenu distribuciju materije koja pluta: promene gustine eksponencijalno rastu sa malim ali konačnim izložiocem.
Pokazali smo da je izložilac šestog ili višeg reda po amplitudi talasa.
Kao rezultat, nehomogenosti se ne formiraju u okviru vremenskih skala tipičnih za prirodno okruženje. Prema tome, turbulencija površinskih talasa je slabo stišljiva i sama po sebi, ona ne može predstavljati pravi uzrok grupisanja materije na tečnim površinama.
Sa druge strane, ako su pored talasa prisutna i strujanja, tada sadejstvo talasa sa strujanjima može u nekim slučajevima biti uzrok grupisanja predmeta koji plutaju.
detaljnije
