Odeljenje za mehaniku, 27. februar 2013.

Naredni sastanak Odeljenja za mehaniku biće održan u utorak, 27. februara 2013. u 18 časova, sala 301f, Matematički institut, SANU.

Predavač: Milena Radnović, Matematički institut SANU

Naslov predavanja: PSEUDO-INTEGRABILNI BILIJARI

Sadržaj: Razmatramo bilijare ograničene lukovima nekoliko konfokalnih konika, tako da granica ima i konkavne uglove. Biće prikazana neka dinamička svojstva takvih bilijara.

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 26. februar 2013.

Naredni sastanak Seminara za računarstvo i primenjenu matematiku biće održan u utorak, 26. februara 2013. u 14:15 časova, sala 301f, Matematički institut, SANU.

Predavač: Marko Vulić, Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Naslov predavanja: MODEL UPRAVLjANjA ODNOSIMA SA STUDENTIMA U ELEKTRONSKOM OBRAZOVANjU

Sadržaj:  Predmet predavanja je razvoj modela za upravljanje odnosima sa studentima u elektronskom obrazovanju. Model obuhvata integraciju sistema za upravljanje učenjem na daljinu, servisa za upravljanje odnosima sa klijentima, servisa za komunikaciju i saradnju. Primenom razvijenog modela unapređuju se performanse procesa e-obrazovanja i postiže veće zadovoljstvo studenata.

Model je primenjen u sistemu za e-obrazovanje Laboratorije za elektronsko poslovanje na Fakultetu organizacionih nauka.

detaljnije

CGTA seminar, 26. februar 2013.

Naredni sastanak CGTA seminara biće održan u utorak, 26. februara 2013. u 18 časova na Matematičkom fakultetu sala 844, peti sprat.

Predavač: Rade Živaljević, Matematički institut SANU

Naslov predavanja: Pikova teorema i njene višedimenzionalne generalizacije

Sadržaj: Zadaci vezani za celobrojne rešetke (Pikova teorema, verižni razlomci, Farejev niz, itd.) su podesna tema za uvodjenje u naučni rad jer tu postoji mnoštvo atraktivnih otvorenih problema čije su formulacije (a možda i rešenja) dostupna širokom krugu matematičara, [videti npr. knjigu, Beck, Matthias, Robins, Sinai Computing the Continuous Discretely http://math.sfsu.edu/beck/papers/noprint.pdf].

Predavanje je iz ciklusa "ŽIVA MATEMATIKA".

detaljnije

Seminar iz diferencijalnih jednačina, 22. februar 2013.

Sastanak Seminara biće održan u petak, 22. februara 2013. godine u 12 časova na Matematičkom fakultetu, četvrti sprat, sala 840. Predviđen je kao  sastanak  sa prikazom budućeg rada seminara.

Predavač: Julka Knežević-Miljanović

Naslov predavanja: Diferencijalne jednačine

Napomena:  Ovo je prvi sastanak Seminara iz diferencijalnih jednačina posle duže pauze. Seminar su osnivali profesori (dr Borivoje Rašajski, dr Milorad Bertolino i drugi) sa katedre za Diferencijalne jednačine, osnovane zajedno sa ostalim katedrama.

Seminar je namenjen studentima master i doktorskih studija u oblasti diferencijalnih jednačina i istraživačima kojima je bliska oblast diferencijalnih jednačina. Imajući u vidu povezanost jednačina sa mnogim oblastima matematike (analiza, topologija, numerička matematika, geometrija, algebra, verovatnoća), biće organizovana predavanja sa aktuelnim temama diferencijalnih jednačina, u cilju razvoja ove oblasti.

detaljnije

CGTA seminar, 19. februar 2013.

Naredni sastanak CGTA seminara biće održan u utorak, 19. februara 2013, od 18-20 časova u sali 844 na petom spratu Matematičkog fakulteta

Kreda Lutalica i Živa matematika:

"Zadaci i naučni problemi vezani za celobrojne rešetke"

Sadržaj: Zadaci vezani za celobrojne rešetke (Pikova teorema, verižni razlomci, Farejev niz, kontinuante, itd.) su zahvalna i česta tema studentskih takmičenja iz matematike. Ovo je i podesna tema za uvođenje u naučni rad, jer tu postoji i mnoštvo atraktivnih otvorenih problema čije su formulacije (a možda i rešenja) dostupna širokom krugu matematičara (videti npr. knjigu, Beck, Matthias, Robins, Sinai Computing the Continuous Discretely http://math.sfsu.edu/beck/papers/noprint.pdf).

detaljnije

Odeljenje za matematiku, 22. februar 2013.

Naredni sastanak Odeljenja za matematiku biće održan u petak, 22. februara 2013. u 14 časova, u sali 301f, Matematički institut, SANU.

Predavač: Marko Nedeljkov, Departman za matematiku, Univerzitet u Novom Sadu

Naslov predavanja: PREKOMPRESIBILNOST I DELTA TALASI

Sadržaj: Sistemi zakona održanja su praktično osnovni fizički zakoni. Samim tim, rešenja moraju imati osim matematičke, i fizičku potvrdu. Delta talasi su vrsta rešenja sistema zakona održanja koja modeliraju grupisanje fluida (ili neke druge supstance - polja) do tačke beskonačnosti.

To prevedeno na fizičke zakone znači da karakteristike moraju "ulaziti" u front talasa jer se tako supstanca nakuplja. Matematički to zovemo prekompresibilnost. Dugo je taj uslov bio korišćen kao onaj koji potvrdjuje valjanost slabog rešenja koje sadrži delta talase, što je garantovalo jedinstvenost rešenja. To nije tako očigledno, jer recimo, za 2 X 2 sisteme, kombinacija dva udarna talasa je takodje prekompresibilna.

Ako koristimo tzv. "shadow wave solutions" (SDW) koja sadrže delta talase kao podvrstu, u mogućnosti smo da koristimo entropijske parove kao kriterijum valjanosti delta talasa. Ispostavilo se da su u skoro svim dosadašnjim primerima, delta talasa valjani ako i samo ako su prekompresibilni. Prikaz toga čini prvi deo predavanja.

Drugi deo predavanja je posvećen prikazivanju prvog poznatog kontraprimera (uopštena Čapljiginova jednačina - model tamne energije).

detaljnije

Seminar za geometriju, vizualizaciju i obrazovanje sa primenama, 21. februar 2013.

Naredni sastanak Seminara za geometriju, vizualizaciju i obrazovanje  sa primenama biće održan u četvrtak, 21. februara 2013. u 17 časova, u sali 301f, Matematičkog instituta, SANU.

Predavač: Mileva Prvanović, SANU, Beograd

Naslov predavanja: Rekurentni i konformno-rekurentni Rimanovi prostori

Sadržaj: Biće prikazani rezultati koje su 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, za rekurentne prostore, dobili E. M. Patterson, H. S. Ruse, A. G. Walker i T. Y. Willmore, kao i rezultati koje su 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, za konformno-rekurentne Rimanove prostore, dobili W. Roter i njegovi učenici: A. Derdzinski, W. Grycak, M. Holtoš i Z. Olszak.

detaljnije

Odeljenje za mehaniku, 20. februar 2013.

Naredni sastanak Odeljenja za mehaniku biće održan u utorak, 20. februara 2013. u 18 časova, sala 301f, Matematički institut, SANU.

Predavač: Nenad Filipović, Fakultet inženjerskih nauka, Univerzitet u Kragujevcu

Naslov predavanja: KOMPJUTERSKO MODELIRANjE FORMIRANjA I RASTA PLAKA U KRVNIM SUDOVIMA I UTICAJ ZAGREVANjA STENTA NA PROCES RESTENOZE

Sadržaj: Ateroskleroza je uzrok broj jedan smrtnosti u svetu. U predavanju biće prikazan trodimenzionalni kompjuterski modela plaka u arteriji.

Takođe, biće analizirana i ugradnja stenta i uticaj raspodele temperature prilikom zagrevanja stenta u krajnjem položaju u ugradnji. Trodimenzionalno strujanje fluida je opisano Navijer Stoksovim jednačinama i jednačinom kontinuiteta.

Prenos mase unutar lumena i kroz arterijski zid je spregnuto sa strujanjem krvi i modelirano konvektivno-difuznim jednačinama. Transport lipoproteina male gustine (low density lipoproteins, LDL) u lumenu krvnog suda i kroz arterijski zid je spregnuto sa Kedem-Kacalski jednačinama. Inflamatorni proces je modeliran sa tri dodatne reakciono-difuzne parcijalno-diferencijalne jednačine. Korišćena je interakcija solid-fluid za procenu rasporeda efektivnog napona.

Napravljena je korelacija izmedju funkcija rasta zapremine plaka i smičućeg napona fluida i efektivnog napona u arterijskom zidu. Odabrana su dva pacijenta sa rezultatima značajnog razvoja plaka merenih magnetnom rezonancijom. Progresija razvoja zapremine plaka je fitovana sa tri različita vremena, početno stanje, posle tri i dvanaest meseci. Fitovanje parametera je urađeno korišćenjem nelinearne metode najmanjih kvadrata.

Rezultati pokazuju da je maksimalni efektivni napon u arterijskom zidu neposredno na mestima gde je najmanja debljina arterijskog zida. Maksimalna temperatura stenta prilikom zagrevanja daje optimalnu temperaturu od 45ºC i 48ºC za okolno tkivo i ćelije glatkih mišića. Ovi rezultati pokazuju da tehnologija zagrevanja ugrađenog stenta može uticati na sprečavanje restenoze.

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 19. februar 2013.

Naredni sastanak seminara za računarstvo i primenjenu matematiku biće održan u utorak, 19. februara 2013. u 14:15 časova , sala 301f, Matematički institut, SANU.

Predavači: Mihajlović  Aleksandar, Jelisavčić Vladisav, Rakočević Goran, MI SANU; Kartelj Aleksandar, Filipović Vladimir, Matematički fakultet; Milutinović Veljko, Elektrotehnički fakultet

Naslov predavanja: DATA MINING FROM SOCIAL AND KNOWLEDGE NETWORKS

Sadržaj: This tutorial consists of the following parts, structured according to the methodology from Comm of the ACM:

  (1) Introduction to data mining from social networks
  (2) Mining of psychological characters and their characteristics
  (3) Mining of topic related knowledge
  (4) Mining the medical information
  (5) Acceleration by imputation
  (6) Ongoing DARPA projects and future DARPA calls
  (7) Acceleration using specialized hardware
  (8) Conclusion and future research trends

Each section contains algorithms, their explanations, as well as examples and informative case studies.

NAPOMENA: Predavanje je generalna proba pred tročasovni tutorijal na ACM Symposium On Applied Computing Coimbra, Portugal, March 18 - 22, 2013. Više detalja o predavanju i predavačima, kao i slajdove možete naći na http://www.acm.org/conferences/sac/sac2013/tutorials13.htm.

detaljnije

Seminar za geometriju, vizualizaciju i obrazovanje sa primenama, 14. februar 2013.

Naredni sastanak Seminara za geometriju, vizualizaciju i obrazovanje  sa primenama biće održan u četvrtak, 13. februara 2013. u 17 časova, u sali 301F, MI. Predviđen je kao zajednički sastanak sa seminarom Odeljenja za matematiku.

Predavač: Vladimir Balan, University Politehnica of Bucharest, Faculty of Applied Sciences, Department of Mathematics-Informatics.

Naslov predavanja: Spectra and eigenspaces associated to anisotropic geometric structures

Sadržaj:

The talk presents the spectral theory for the symmetric covariant tensors related to m-th root type anisotropic metrics, for arbitrary dimension.

The relations between the spectral objects and the geometric background implied by the related Finslerian metrics are determined, and their specific significance to the associated relativistic models is pointed out.

Further, the prolific in applications HO-SVD and Candecomp/Parafac tensor decompositions - which rely on the tensorial spectral data - are shown to have relevance for the underlying geometry.

The developed theory is illustrated by concrete geometric structures for low dimensions, including the cases of Berwald-Moor, Bogoslovski and Chernov alternative STR models.

detaljnije