Sve vesti - Univerzitet u Beogradu, Matematicki fakultet

Predstavljanje izveštaja o uradjenoj doktorskoj disertaciji kandidata Nine Radojičić, 13.04.2018.

11. April, 2018
Komentari (0)

Geometrija, obrazovanje i vizualizacija sa primenama, 12. april 2018.

11. April, 2018
Komentari (0)

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 12. aprila 2018. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 17 časova.

Predavač: Dejan Urošević, Matematički fakultet, Univerzitet u Beogradu

Naslov predavanja: O UBRZAVANjU ČESTICA U JAKIM UDARNIM TALASIMA

Apstrakt: U predavanju će ukratko biti objašnjeno na koji način se stvaraju ultrarelativističke čestice koje se kroz kosmička prostranstva šire i detektuju na Zemlji kao tzv. kosmički zraci. Trenutno najbolje razvijena i u naučnom svetu prihvaćena teorija je tzv. difuzno udarno ubrzavanje čestica. To je mehanizam proizvodnje ultrarelativističkih čestica prilikom višestrukog prolaza visokoenergetske čestice kroz udarne talase nezavisno od toga koji je astrofizički poremećaj stvorio udarni diskontinuitet. Difuzno udarno ubrzanje je podvrsta tzv. Fermijevih mehanizama ubrzanja čestica i to prvog reda. Shodno prethodno navedenom, u predavanju će ukratko biti objašnjeno šta su udarni talasi, Fermijevi mehanizmi, kao i osnovni koncepti na kojima je zasnovano difuzno udarno ubrzavanje čestica i koji objekti u kosmosu proizvode kosmičko zračenje. Na kraju će ukratko biti predstavljeni najnoviji rezultati istraživanja beogradske grupe koja se bavi prethodno navedenom tematikom.

detaljnije

Predstavljanje radova studenata-kandidata za nagradu Matematičkog instituta SANU, 12. i 13. april 2018.

10. April, 2018
Komentari (0)

Tokom aprila 2108, na Matematilkom institutu SANU biće predstavljeni radovi kandidata koji su ušli u najuži krug izbora za nagrade Matematičkog instituta za najbolje doktorske i studentske radove u oblasti matematike i mehanike i računarstva. Svoje radove će najpre izložiti kandidati u oblasti matematike i mehanike i to na sastancima koji će se održati 12. i 13. aprila u sali 301f na trećem spratu u zgradi Matematičkog instituta SANU, prema sledećem rasporedu.

Četvrtak, 12. april u 10:30 časova:

Predstavljanje kandidata za Nagradu Matematičkog instituta SANU u kategoriji najbolji studentski rad u oblasti matematike i mehanike

Veljko Panić: "Stabilnost stacionarnih kretanja krutog tela na površi i dinamika keltskog kamena"
Miroslav Maksimović: "Teorija martingala i njihova primena u sistemu klađenja"
Dalibor Danilović: "Dve topologije na skupu celih brojeva"

Petak, 13. april u 12 časova:

Predstavljanje kandidata za Nagradu Matematičkog instituta SANU u kategoriji najbolji doktorat u oblasti matematike i mehanike

Boban Karapetrović: "Operator Hilbertove matrice i Liberin operator na prostorima holomorfnih funkcija"
Miloš Petrović: "Holomorfno projektivna preslikavanja generalisanih hiperboličkih Kelerovih prostora i uopštenja"
Radoslav Radulović: "Globalni minimum vremena kretanja mehaničkih sistema sa ograničenim upravljanjima i reakcijama veza"
Jovana Nikolić: "Algebarska svojstva spektralnih invarijanti u Florovoj homologiji"
Marija Cvetković: "Fiksne tačke za preslikavanja Perovog tipa"

detaljnije

Seminar Katedre za računarstvo i informatiku, 12. april 2018.

10. April, 2018
Komentari (0)

Naredni sastanak Seminara biće održan u četvrtak, 12. aprila 2018. u sali 718 Matematičkog fakulteta sa početkom u 18:15 časova.

Predavač: dr Aleksandar Kartelj

Naslov predavanja: PARTICIONISANjE RETKIH BIOLOŠKIH MREŽA NA K-PLEX PODMREŽE

Apstrakt: U mreži, k-plex predstavlja podskup od n čvorova takav da je je stepen svakog čvora podmreže indukovane tim podskupom čvorova najmanje n-k. Problem k-plex maksimalnog težinskog particionisanja po granama (Max-EkPP) je NP-težak problem koji podrazumava pronalaženje k-plex particionisanja ulazne mreže takvog da je suma težina svih grana u dobijenim indukovanim k-plex podmrežama maksimalna. Rešavanje Max-EkPP ima značajnu ulogu u otkrivanju novih informacija u velikih retkim biološkim mrežama. U radu je predstavljena metoda promenljivih okolina (engl. variable neighborhood method - VNS) za rešavanje problema Max-EkPP. Eksperimentalna testiranja su izvršena nad realnim metaboličkim mrežama i nad drugim dostupnim test skupovima iz literature. Predložena VNS metoda potvrđuje sva optimalna rešenja dobijena modelom celobrojnog linearnog programiranja. Za sva ostala rešenja iz literature, za koja ne postoji potvrda optimalnosti, VNS ili dostiže najbolje poznato rešenje ili ga poboljšava. VNS je takođe testiran nad test problemima velikih dimenzija koji prethodno nisu razmatrani u literaturi.

detaljnije

Odeljenje za matematiku, 11. i 13. april 2018.

10. April, 2018
Komentari (0)

U toku ove nedelje biće održana tri predavanja u okviru Odeljenja za matematiku.

Prvo predavanje biće održano u sredu, 11. aprila u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14 časova.

Predavač: Thomas Piecha, University of Tuebingen

Naslov predavanja: PROOF-THEORETIC SEMANTICS AND THE PROBLEM OF COMPLETENESS

Apstrakt: In proof-theoretic semantics the meaning of the logical constants is given in terms of the notion of proof instead of the notion of truth. Dag Prawitz conjectured that intuitionistic logic is complete with respect to a notion of proof-theoretic validity. In this talk we first present the general idea of proof-theoretic semantics. We then discuss some standard conditions for proof-theoretic notions of validity. Any semantics obeying these conditions satisfies a generalized disjunction property. This implies the validity of Harrop`s rule, which is not derivable in intuitionistic logic. The completeness conjecture is thus decided negatively.

Drugo predavanje biće održano u sredu, 11. aprila u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 18 časova.

Predavač: Marko Stošić, Matematički institut SANU

Naslov predavanja: ČVOROVI, KVIVERI I PRIMENE

Apstrakt: U ovom predavanju biće prikazani neki od savremenih rezultata u vezi sa kvantnim i homološkim invarijantama čvorova. Glavna ideja je da se ukratko prikažu brojne potpuno različite teorije iz raznih oblasti matematike i fizike, koje su sa raznih strana povezane upravo preko teorije invarijanti čvorova. U drugom delu predavanja biće prikazana i jedna od najnovijih i aktuelnih ideja---takozvana korespondencija između čvorova i kvivera (usmerenih grafova), kojom se datom čvoru pridružuje kviver na takav način da se BPS invarijante čvorova poklapaju sa motivičnim Donaldson-Tomas invarijantama kvivera. Prva ideja odnosno cilj ove korespondencije je bila da se objasne neke od važnih hipoteza o osobinama čvorova, ali se ispostavilo da ona otvara brojne nove pravce i iznenađujuće veze sa raznim oblastima matematike i fizike. Kao primer, biće prikazana veza sa kombinatorikom puteva na celobrojnim rešetkama---jednim od klasičnih, osnovnih problema enumerativne i analitičke kombinatorike---gde smo dobili potpuno nove eksplicitne formule za broj takvih putanja, koristeći isključivo čvorove, kvivere i njihovu vezu. Predavanje je bazirano na zajedničkim radovima sa S. Gukovom, E. Gorskim, P. Sulkovskim, M. Rajnekeom, P. Kučarskim, M. Panfilom i P. Vedrihom.

Treće predavanje biće održano u petak, 13. aprila u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14 časova.

Predavač: Peter Balazs, University of Vienna

Naslov predavanja: FRAME THEORY AT THE ACOUSTICS RESEARCH INSTITUTE Apstrakt: We will start this talk by presenting an overview of the Acoustics Research Institute, a multi-disciplinary fundamental research institute of the Austrian Academy of Sciences. In the second part we will present the details of frame theory, which is a part of functional analysis that has deep influence to many other mathematical branches, but also many other sciences, like physics, signal processing and acoustics. We will present the basic ideas and consequences of the frame concept, which is a generalization of orthonormal bases. We will show some recent mathematical results as well as some applications in acoustical signal processing.

detaljnije

Seminar za mehaniku, 11. april 2018.

10. April, 2018
Komentari (0)

Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 11. aprila 2018. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 18 časova.

U pitanju je zajednički sastanak sa Odeljenjem za matematiku.

Predavač: Marija Dodig, Matematički institut SANU

Naslov i apstrakt predavanja biće naknadno dostavljeni.

detaljnije

Seminar za računarstvo i primenjenu matematiku, 10. april 2018.

10. April, 2018
Komentari (0)

Naredni sastanak Seminara biće održan u utorak, 10. aprila 2018. u sali 301f Matematičkog instituta SANU sa početkom u 14:15 časova.

Predavač: Vitomir Radosavljević, Visoka ICT škola

Naslov predavanja: MODEL ADAPTIVNOG UČENjA U PAMETNIM OBRAZOVNIM OKRUŽENjIMA

Apstrakt: Student pristupa procesu učenja na jedinstven način, koristeći različite metode i tehnike prikupljanja informacija i obrade podataka u cilju sticanja znanja. Adaptivno učenje se definiše kao proces u kome postoji mogućnost promene načina učenja. Cilj adaptivnog učenja je postizanje efikasnog i efektivnog učenja. Prednosti pametnih obrazovnih okruženja u implementaciji adaptivnih oblika učenja predmet su mnogih istraživanja. U okviru istraživanja čiji će rezultati biti predstavljeni, postavljen je model adaptivnog učenja u pametnim učionicama. Model kao kriterijume adaptacije uzima četiri faktora: predznanje studenta, procenu kognitivnog opterećenja, motivaciju i paremetre fizičkog okruženja u kome student uči. Model definiše pet kategorija učenja u okviru kojih se nude odgovarajuće strategije učenja. Izbor kategorije učenja studenta vrši pametni obrazovni sistem. Rezultati istraživanja ukazuju na pozitivne efekte primenjenog modela u procesu adaptivnog učenja.

detaljnije

Asteroidi - kamenje koje život znači, 19.04.2018.

04. April, 2018
Komentari (0)

Planete u Sunčevom sistemu nastale su pre oko 4, 5 milijardi godina, spajanjem manjih objekata koje nazivamo planetezimali, ali, kako su nastali planetezimali i od čega se sastoje...
Da li je baš svaki od njih postao deo neke velike planete ili su neki imali drugačiji put? Ako ima onih koji nisu ušli u sastav planeta, gde su oni danas i kakav je njihov značaj za nas? Koja je razlika između asteroida i kometa? Da li su asteroidi ili komete doneli vodu na Zemlju? Da li nam preti sudbina dinosaurusa?

Docent dr Bojan Novaković, Katedra za Astronomiju, odgovoriće na pomenuta pitanja, predstaviti najnovija otkrića u vezi sa asteroidima i ukazati na neka otvorena pitanja na koja odgovore još čekamo u četvrtak 19. aprila u 19 sati u maloj sali SKC-a.

Asteroidi - kamenje koje život znači

detaljnije