Одељење за механику, 21. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. октобра 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Срђан Петровић, Институт за нуклеарне науке "Винча"

Наслов предавања: СИНГУЛАРИТЕТИ У КЛАСИЧНОЈ ДИНАМИЦИ ЧЕСТИЦА У ОГРАНИЧЕНИМ СИМЕТРИЧНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА – ЕФЕКАТ ДУГИНОГ ЈОНСКОГ КАНАЛИСАЊА У КРИСТАЛИМА И НАНОЦЕВИМА

Апстракт: Ефектом дугиног каналисања се систематски задњих око 30 година бави група у Лабораторији за физику Института за нуклеарне науке "Винча". Као резултат, недавно је објављена и самостална обимна научна монографија код познатог издавача Сpringer-Nature [1]. Заснована је теорија дугиног каналисања јона у кристалима и наноцевима [2], као генерализација модела, када је први пут предложено постојање дуга у врло танким кристалима [3]. Треба истаћи да су недавно  дати и значајни доприноси у објашњењу дугиног каналисања квантних честица [4, 5]. Ово излагање ће бити посвећено класичном случају и акценат ће бити на  математичкој проблематици која је присутна у наведеном физичком ефекту. Ради се о сингуларитетима у класичној динамици у ограниченим симетричним потенцијалима. Овај математички аспект није систематски изучаван у случају дугиног каналисања и покушаћу да формулишем проблеме који би у том  контексту били интересантни.


[1] N. Nešković, S. Petrović, and M. Ćosić, Rainbows in Channeling of Charged Particles in Crystals and Nanotubes (Springer Nature, Cham, 2017).
[2] S. Petrović, L. Miletić, and N. Nešković, Theory of rainbows in thin crystals: The explanation of ion channeling applied to Ne10+ ions transmitted through a <100> Si thin crystal, Physical Review B   61, 184
(2000).
[3] N. Nešković, Rainbow effect in ion channeling, Physical Review B 33, 6030 (1986).
[4] S. Petrović, M. Ćosić, and N. Nešković, Quantum rainbow channeling of positrons in very short carbon nanotubes, Physical Review A 88, pp. 012902/1 - 012902/11 (2013).
[5] M. Ćosić, S. Petrović and S. Bellucci, Coordinated self-interference of wave packets: A new route towards classicality for structurally stable systems, Scientific Reports (accepted for publication).

Напомена: Детаљи предавања могу се наћи на страници
http://www.mi.sanu.ac.rs/novi_sajt/colloquiums/programs/mechcoll.oct2020.php

Уколико предавач да своју сагласност, снимљено предавање може се погледати путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sL2JyyLQwBsoyKaZS.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. октобра 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Бисера Андрић Гушавац, Лабораторија за операциона истраживања “Јован Петрић”, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ОПТИМИЗАЦИЈА РУТА У ТРЕТИРАЊУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Апстракт: Предмет приказаног истраживања је третирање пољопривредног земљишта, а проучавани проблем представља специјалну варијанту проблема рутирања возила са више депоа и састоји се у одређивању оптималних рута за дати број авиона који се користе за третирање испарцелисаног пољопривредног земљишта хемикалијама. Комплексност проблема и немогућност егзактног решавања примера већих димензија условили су формулисање специјалне хеуристике чијом применом се добијају се планови обраде - односно скуп рута којима ће авион обрадити све парцеле на једном пољопривредном земљишту. ДЕА метода примењена је за одређивање релативно ефикасних планова и у оквиру једног ефикасног плана обраде одређене су релативно ефикасне руте. Предложени приступи су тестирани на примерима различитих димензија и показало се да се применом ДЕА методе може оценити ефикасност и изабрати планови обраде и руте које ће се користити за третирање пољопривредног земљишта.

Напомена:
Због тренутне епидемиолошке ситуације, максималнан број слушалаца у сали је 10 (укључујући предавача и организаторе семинара). Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qChPcMcAoji9JH5Dc

детаљније

Ивана Танасијевић, Извештај комисије о оцени докторске дисертације и докторска дисертација

Детаљније

детаљније

Нобелова награда за физику за 2020. годину и бивши студенти Математичког факултета

Ове године, Нобелову награду за изузетне
доприносе у физици добили су:
(1) др Роџер Пенроуз (Roger Penrose) (удео 1/2) - математичар, Универзитет у Оксфорду, Велика Британија
(2) др Рајнхард Генцел (Reinhard Genzel) (удео 1/4) - астрофизичар, Универзитет у Калифорнији, САД; Макс Планк институт за ванземаљску физику, Гархинг, Немачка
(3) др Андреа Гез (Andrea Ghez) (удео 1/4) - астроном, Универзитет у Калифорнији, САД

Нобелова награда за физику додељена је за откриће да је настанак црних рупа поуздано предвиђање опште теорије релативности (Penrouz) и за откриће супермасивног компактног објекта Sagittarius A* у центру наше Галаксије на основу дугогодишњих посматрања орбита звезда око тог објекта (Genzel и Ghez). (https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2020/summary/)

Рад и улога наших бивших студената

1. Самир Салим рођен је у Београду, по завршетку Математичког факултета, Универзитета у Београду, докторирао је на Универзитету у Охају. Постдокторске студије завршио је на Универзитету у Калифорнији (UCLA), а тренутно је професор на Департману за астрономију Универзитета Индијана у Блумингтону
(https://www.astro.indiana.edu/faculty/salim.shtml). Са Андреом Гез почео је да сарађује пре скоро двадесет година и објавили су више заједничких научних радова
(https://scholar.google.com/citations?user=3ycg-9kAAAAJ&hl=en),
међу њима и
(https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2008ApJ...689.1044G/abstract) рад који је допринео открићу супермасивне црне рупе у центру наше галаксије. За испитивање супермасивне црне рупе у центру наше галаксије проучавањем динамике звезда око ње, Андреа Гез заједно са Рајнхардом Генцелом поделила је половину овогодишње Нобелове награде.

2. Предраг Јовановић и Весна Борка Јовановић бивши успешни студенти Математичког факултета, Универзитета у Београду на ком су завршили основне, магистарске и докторске студије заједно са Душком Борком део су групе која се бавила и бави се овом веома актуелном облашћу истраживања. Они су вршили тестирања више различитих теорија модификоване гравитације помоћу посматраних орбита S2 звезде око супермасивног компактног објекта Sgr A* у циљу поређења предвиђања ових теорија са одговарајућим предвиђањима опште теорије релативности, која тренутно представља стандардну теорију гравитације, а ради превазилажења неких њених недостатака на галактичким скалама.  Ова истраживања су вршена у оквиру пројекта ОИ 176003  Гравитација и структура космоса на великим скалама, који је трајао од 2011. до 2019. године, а њихов наставак је планиран кроз будући пројекат из позива ИДЕЈЕ Развој и тестирање нелокалних модела модификоване гравитације, који је управо пријављен и чији је носилац Математички факултет Универзитета у Београду, а у који је поред осталих укључена и горе поменута група истраживача.

Сарадници на пројекту ОИ 176003 су у претходном периоду из ове области остварили веома значајне резултате који су примећени и на светском нивоу, о чему сведочи и њихово цитирање од овогодишњих добитника Нобелове награде др Р. Генцел и др А. Гез. Наиме, 9 радова ове групе наших истраживача (са укупно 19 цитата) је цитирано у 4 рада др Р. Генцела и др А. Гез.

детаљније

Одељење за механику, 14. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 14. октобра 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Мирослава Вукчевић, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: РАВНЕ РОТАЦИОНЕ КРИВЕ СПИРАЛНИХ ГАЛАКСИЈА ОБЈАШЊЕНЕ КОНСТАНТНОМ БРЗИНОМ НЕЛИНЕАРНИХ ТАЛАСА ГУСТИНЕ

Апстракт: Ротационе криве звездане компоненте спиралних галаксија, кретање две и више галаксија и њихова динамика у кластерима и супер-кластерима галаксија, оба проблема указују на недостатак масе на различитим скалама у нашем свемиру. У оквиру овог рада, извешћемо израз за ротациону брзину користећи нелинеарну теорију таласа густине за звездану компоненту и показати да ова тероија може да објасни равну ротациону криву која се добија за највећи број спиралних галаксија из посматрања, захваљујући константној групној брзини солитонског решења. У овом случају, површинска густина која је функција растојања од центра галаксије није претпостављена функција као у свим радовима који се баве динамиком спиралних галаксија, већ је добијена као решење нелинеарне Шредигерове једначине и биће коришћена за одређивање градијента гравитационог потенцијала и ротационе брзине. Параметри који одређују облик криве ротационе брзине су површинска густина, амплитуда таласа густине и угаона брзина ротације галаксије (диференцијална ротација). Како је облик криве осетљив на мале промене ових параметера ова теорија би могла бити коришћена за дефинисање потпуно новог метода веома прецизне процене маса галаксија али и њихових угаоних брзина.

Напомена: Детаљи предавања могу се наћи на страници
http://www.mi.sanu.ac.rs/novi_sajt/colloquiums/programs/mechcoll.oct2020.php

Уколико предавач да своју сагласност, снимљено предавање може се погледати путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sL2JyyLQwBsoyKaZS.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 13. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 13. октобра 2020. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Сања Вукићевић, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: МОДЕЛ ТЕЛЕРЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ЗАСНОВАН НА ИНТЕРНЕТУ ИНТЕЛИГЕНТНИХ УРЕЂАЈА

Апстракт: Предмет истраживања је развој модела телерехабилитације заснован на примени Интернета интелигентних уређаја (IoT). Централни проблем који  се разматра је испитивање могућности примене IoT, wearable computing-а,  мобилних технологија и рачунарства у облаку за развој модела телерехабилитације, којим ће се пружати здравствена нега пацијентима на  даљину, контролисана и вођена од стране стручног медицинског кадра.
Фокус је на примени телерехабилитационих сервиса у области креирања, спровођења и праћења физикалне терапије на даљину. Модел укључује интелигентне сензоре за праћење моторике тела, адаптивни
телерехабилитациони садржај у форми игре, сервисе у облаку и веб  интерфејс за интеграцију са здравственим информационим системима. У експерименталном делу, предложени модел је успешно имплементиран и  евалуиран кроз две експерименталне студије са особама с моторичким сметњама. Прва студија је показала солидан напредак у моторичким вештинама горњих удова и бољи визуелни фокус код једног испитаника  који се опорављао од можданог удара у кућним условима. Друга студија је спроведена у основној школи за едукацију и рехабилитацију деце „Радивој Поповић“ у Земуну са децом с поремећајем аутистичног спектра.
Резултати друге студије  показали су статистички значајно побољшање грубих моторичких вештина, висок степен мотивације, ангажованост и добро расположење код испитаника током трајања телерехабилитационе терапије.

Напомена:
Због тренутне епидемиолошке ситуације, максималнан број слушалаца у сали је 10 (укључујући предавача и организаторе семинара). Предавања се могу пратити на даљину преко линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qChPcMcAoji9JH5Dc

детаљније

Одељење за математику, 8. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 8. октобра 2020. у сали 301f Математичког института САНУ са почетком у 15:30.

Предавач: Наташа Пржуљ, РАФ-Београд и ICREA-Barcelona Supercomputing Center

Наслов предавања: UNTANGLING BIOLOGICAL COMPLEXITY:FROM OMICS DATA TO DATA-INTEGRATED MEDICINE

Апстракт: We are faced with a flood of molecular and clinical data. We are measuring interactions between various bio-molecules in and around a cell that form large, complex systems. Patient omics datasets are also increasingly becoming available. These systems-level network data provide heterogeneous, but complementary information about cells, tissues and diseases. The challenge is how to mine them collectively to answer fundamental biological and medical questions. This is nontrivial, because of computational intractability of many underlying problems on networks (also called /graphs/), necessitating the development of approximate algorithms (heuristic methods) for finding approximate solutions.

We develop methods for extracting new biomedical knowledge from the wiring patterns of systems level, heterogeneous biomedical networks. Our methods uncover the patterns in molecular networks and in the multi-scale network organization indicative of biological function, translating the information hidden in the network topology into domain-specific knowledge. We also introduce a versatile data fusion (integration) framework to address key challenges in precision medicine from biomedical network data: better stratification of patients, prediction of driver genes in cancer, and re purposing of approved drugs to particular patients and patient groups, including Covid-19 patients. Our new methods stem from novel network science algorithms coupled with graph-regularized non negative matrix tri-factorization, a machine learning technique for dimensionality reduction and co clustering of heterogeneous datasets. We utilize our new framework to develop methodologies for performing other related tasks, including disease re-classification from modern, heterogeneous molecular level data, inferring new Gene Ontology relationships, aligning multiple molecular networks, and uncovering new cancer mechanisms.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 6. октобар 2020.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. октобра 2020. у сали 301f Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавачи: Драгош Цветковић, Математички институт САНУ, Зоран Станић, Математички факултет, Београд

Наслов предавања: ПРЕДСТАВЉАЊЕ СПЕЦИЈАЛНОГ БРОЈА ЧАСОПИСА "DISCUSSIONES MATH. GRAPH THEORY" ПОСВЕЋЕНОГ ПРОФ. СЛОБОДАНУ К. СИМИЋУ

Апстракт: У мају 2020. године изашао је из штампе "Discussiones Math. Graph Theory", Vol. 40, No. 2, специјални број  посевећен дугогодишњем члану уређивачког одбора, проф. Слободану К. Симићу. Гостујући уредници овог броја су Милица Анђелић, Francesco Belardo и Зоран Станић, врло успешни бивши докторанти проф. Симића. Публиковано је 20 радова по позиву, од којих је један биографска нота, а остали приказују резултате из спектралне теорије графова, области којом се проф. Симић највише бавио током своје истраживачке каријере. Већина аутора су коаутори, сарадници и блиски пријатељи проф. Симића.

Напомена: С обзиром на епидемиолошку ситуацију у сали може да буде присутно највише десет особа. Зато вас позивамо да промоцију пратите на даљину, преко линка

https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/AR4aSMvvmadtRSKPF

У случају да ипак желите да пратите промоцију из Математичког института САНУ, а број присутних буде изнад десет, замолићемо неке колеге да промоцију прате из суседних просторија.

детаљније

Одбрана докторске дисертације Милана Лазаревића

Одбрана докторске дисертације Милана Лазаревића: „Неједнакости Коши-Шварца и Грис-Ландауа за елементарне операторе и трансформере типа унутрашњег производа на Q И Q* идеалима компактних оператора“, биће одржана 09.10.2020. године у 14.00 часова у сали 706.

детаљније

Приступно предавање у оквиру конкурса за избор једног доцента за ужу научну област: Комплексна анализа

Детаљније

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести