Десети симпозијум 'Математика и примене' 2019.

X симпозијум "Математика и примене", национални скуп са међународним учешћем, одржаће се 6. и 7. децембра 2019. у организацији Математичког факултета Универзитета у Београду. Скуп ће бити посвећен обележавању 70 година од рођења академика Миодрага Матељевића.

Више информација на: http://alas.matf.bg.ac.rs/~konferencija/index.html

детаљније

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 13. јун 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 13. јуна 2019. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15.

У оквиру састанка Семинара, колегиница Ивана Танасијевић ће представити предлог пријаве теме своје докторске тезе под називом "Мултимедијалне базе података у управљању нематеријалним културним наслеђем".

Више детаља може се пронаћи на страници: http://computing.matf.bg.ac.rs/

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 11. јун 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 11. јуна 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Ismael González Ѕеро, Departamento de Matemáticas, Escuela Politécnica Superior de Algeciras, Universidad de Cádiz, Spain

Наслов предавања: ON THE FRACTIONAL VERSION OF THE k-METRIC DIMENSION OF GRAPHS

Апстракт

Напомена: Проф. Yero ће 12. јуна 2019. бити доступан за дискусију у Математичком институту САНУ од 11 часова.

детаљније

Одељење за математику, 10. јун 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у понедељак, 10. јуна 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 16:15.

Предавач: Vladimir Manuilov, Moscow State University

Наслов предавања: HILBERT C*-MODULES: OPERATORS AND BILINEAR FORMS

Апстракт: We survey the theory of Hilbert C*-modules with the emphasis on self-duality and reflexivity. In the special case of Hilbert C*-modules over W*-algebras we address the problem of complementability of submodules and show it fails in a very strong sense: there exist non-complementable submodules coinciding with their second orthogonal complement. We also consider sesquilinear forms on Hilbert C*-modules and prove a version of the Lax-Milgram theorem: given Hilbert C*-modules X, Y over a W*-algebra A, a form B : X x Y -> A satisfying certain conditions, and a 'functional' t : Y -> A, there exists x in X such that B(x,y)=t(y).

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 6. јун 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 6. јуна 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Дејан Урошевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: СУПЕРНОВА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Апстракт: У овом излагању биће набројане све експлозије супернових које су забележене у историјским изворима. Биће посебно наглашени догађаји који су могли да буду посматрани са северне Земљине полулопте, па самим тим и са територије коју захвата данашња Србија. Биће покривен период од последња два миленијума у коме је забележено десетак ових спектакуларних астрономских појава. Упоредо, приказаће се кратак друштвено-историјски оквир за сваку од епоха у којима су се виђале "нове" звезде на небу са посебним нагласком на територију коју обухвата наша земља.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 4. јун 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 4. јуна 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Проф.др Александар Кавчић, Карнеги Мелон универзитет, САД

Наслов предавања: ОПТИМАЛНО ЧИТАЊЕ СА МАГНЕТСКОГ ДИСКА

Апстракт:
У овом предавању осврнућемо се на математику која стоји иза методе за оптимално читање записа са магнетског диска. Сама математика је разумљива студентима основних студија математике и техничких факултета, а заснива се на теорији вероватноће. Особеност овог решења је његова свеобухватниост у смислу да је полазна тачка сама физика магнетског записа на диск, а затим се преко математике долази до решења које се може упростити до те мере да се прилично лако имплементира у електронским чиповима (интегрисаним колима). Ова метода је тренутно de-facto стандард у индустрији магнетских меморија, а математички се може доказати да ни једно друго решење не може бити боље, дакле оптимално је. Доказ је директан и произлази из самог извођења крајње формуле.

Биографија предавача:
Александар Кавчић је професор на Универзитету Карнеги Мелон у САД-у. Решио је проблем поузданог читања записа на хард-дисковима. Његово решење је постало индустријски стандард који је омогућио стално повећање капацитета хард-дискова. Предавао је и на Харварду и на Универзитету на Хавајима, његови радови из области обраде сигнала често су цитирани, а пријавио је седам патената. Добитник је IEEE награде за најбољи рад у области процесирања сигнала за меморијске јединице.

детаљније

Велика светска кампања именовање планета ван Сунчевог система

Детаљније

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 30. мај 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 30. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Наташа Мишић, Истраживачко-развојни институт Лола, Београд

Наслов предавања: ПОРЕКЛО И ЕВОЛУЦИЈА ГЕНЕТСКОГ КОДА

Апстракт: Синтеза протеина током процеса транслације је суштински и централни биолошки процес у живој ћелији и истовремено је крајњи и најкомплекснији корак протока генетске информације. Микробиолошке филогенетске студије су откриле да је процес транслације био високо развијен у корену универзалног филогенетског стабла, чак и у поређењу са једноставнијим процесом транскрипције, док модерни тип механизма репликације генома још увек није постојао на том нивоу. Чињеница да је транслациони апарат био најразвијенији систем обраде информација у корену универзалног стабла, чини транслацију и уједно генетски кôд као најједноставнији апстрактни опис овог процеса, једним од главних оквира за разумевање порекла живота из абиотског окружења.

Скоро доследна универзалност генетског кода се сматра једном од његових најистакнутијих карактеристика и доказом јединства порекла органских облика, док се његова варијабилност у нуклеарном и органелном (хлоропластном и митохондријалном) геному у новије време сматра показатељима донекле различитих дејствујућих механизама обликовања генетског кода у фази настајања (древна епоха) и еволуције (савремена епоха). На различитост ове две фазе указује и постојање масених равнотежа у универзалном генетском коду (фаза настајања), а које су у варијететним генетским кодовима готово у свим случајевима нарушене (фаза еволуције). Због великог значаја разумевања различитости природе механизама у поменуте две фазе, правилности везане за масене равнотеже су детаљније анализиране.

детаљније

Златко Лазовић, Извештај комисије о оцени докторске дисертације и докторска дисертација

Детаљније

детаљније

Скупови у САНУ у оквиру манифестације 'Мај месец математике', 28. и 29. мај 2019.

У оквиру манифестације "Мај месец математике", у уторак и среду 28. и 29. маја 2019, Математички институт и САНУ организују два скупа.

ДАН ПОСВЕЋЕН МИЛУТИНУ МИЛАНКОВИЋУ (THE MILANKOVIĆ DAY),
уторак, 28. мај, сала 2 САНУ са почетком од 10 часова

Програм скупа

ДАН ПОСВЕЋЕН ФОНДОВИМА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ НАУКЕ,
среда 29. мај, свечана сала САНУ са почетком од 10 часова

Програм скупа

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести