Списак тема мастер радова одобрених на 361. седници ННВ-а одржаној 19.04.2019. године.

Списак тема одобрених на седници ННВ-а одржаној  19.04.2019. године.

детаљније

ДОДЕЛА ДИПЛОМА, 13.05.2019.

Свечана додела диплома одржаће се у среду 13. маја 2019. у 13 сати у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду.

детаљније

Семинар Биоинформатика, 24. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 24.априла 2019. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15.

Предавач: др сц. мед Владан Чокић, научни саветник на Институту за медицинска истраживања

Наслов предавања: ЕТИЧКО ПИТАЊЕ ЕУТАНАЗИЈЕ И ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ СА МЕДИЦИНСКОГ И СОЦИЈАЛНОГ ГЛЕДИШТА

Апстракт: Током 2018. донета су два нова закона - ЗАКОН О ЉУДСКИМ ЋЕЛИЈАМА И ТКИВИМА ("Сл. гласник РС", бр. 57/2018) И ЗАКОН О ПРЕСАЂИВАЊУ ЉУДСКИХ ОРГАНА ("Сл. гласник РС", бр. 57/2018), а тренутно је на увиду јавности ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ који регулише и "Право на достојанствену смрт (еутаназију)". Тематика је актуелна и од јавног значаја, а прошла је (тенденциозно или не) прилично испод радара јавности. ЗАКОН О ЉУДСКИМ ЋЕЛИЈАМА И ТКИВИМА, у члану 25, обухвата и прикупљање матичних ћелија из пупчаника новорођенчета, где се у члану 20 наводи да ће се спровести „сва одговарајућа медицинска испитивања и захвати у циљу процене и смањења физичких и психичких ризика за здравље даваоца“. Да ли је то тачно и каква су искуства код нас и у другим земљама? Такође се наводи изузеће у члану 24: „не примењују се ако се утврди да њихово узимање представља минимални ризик и минимално оптерећење за даваоца.“ Да ли су ови ризици адекватно сагледани и представљени потенцијалним даваоцима? Које су предности и недостаци трансплантације матичних ћелија из пупчаника новорођенчета у односу на класичне трансплантације матичним ћелијама из костне сржи и периферне крви одраслих особа? Да ли има и квалитативне користи или само квантитативне (повећање броја расположивих донора)? Нови ЗАКОН О ПРЕСАЂИВАЊУ ЉУДСКИХ ОРГАНА увео је претпостављену донацију органа као одговор на недовољан одазив за донације у претходном периоду, ослањајући се на решења других земаља из Европе по том питању. У Србији је око 2000 људи на листи чекања за трансплантацију, док на трансплантацију бубрега чека око 700 болесника, а на дијализи је око 6.000 људи. Трансплантације се у Србији врше након мождане смрти, а у Европи и након циркулаторне смрти (срчаног застоја). Колика је успешност трансплантације органа и које су стопе преживљавања за поједине органе? Да ли су довољни клинички докази смрти за прекид живота потенцијалног донора? Који су потенцијални будући даваоци органа за трансплантацију? Да ли смо одшкринули врата ка томе да ћемо сви бити потенцијални даваоци органа без сагласности? На основу члана 92 нацрта ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА дато је право на еутаназију, уз ограду да ће се о томе одлучити након јавне расправе. Еутаназија је пракса намерног окончања живота како би се ублажио бол и патња или спречио губитак достојанства, док се под термином „потпомогнуто самоубиство“ подразумева да лекар обезбеђује средства да пацијент изврши самоубиство. И у једном и у другом случају лекар се претвара у директног или индиректног извршитеља, што је у супротности са Хипократовом заклетвом. Који су аргументи за еутаназију, а који су против еутаназије? Еутаназија је одобрена у Холандији и Белгији још 2002 и 2003 године, каква су њихова искуства и последице по друштво? Да ли је могућа злоупотреба закона о еутаназији и да ли закон може да исконтролише ризике еутаназије? Зашто су у једној теми трансплантације и еутаназија? Зато што еутаназија пружа нове доноре за трансплантацију. Много контроверзних питања захтева шире сагледавање проблематике што доводи до конкретних одговора.

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 18. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 18. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Марко Стошић, Tehnical University of Lisabon, Center for Mathematical Analysis, Geometry, and Dinamical Systems

Наслов предавања: РАЦИОНАЛНИ ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И НЕКИ ОТВОРЕНИ ПРОБЛЕМИ

Апстракт: Кореспондеција између чворова и квивера (quivers) - усмерених графова - је хипотеза мотивисана различитим погледима на квантне инваријанте чворова, укључујући теорију репрезентација, теорију струна, комбинаторику, итд. До сада је ова хипотеза доказана за неколико великих класа чворова, а у овом предавању ћемо посветити посебну пажњу случају рационалних чворова. У овом случају, посебно је интересантно да централни део доказа "прати" класичну, елементарну класификацију рационалних чворова помоћу рационалних бројева и верижних разломака. Иако је кореспонденција чворова и квивера заснована на врло дубоким идејама различитих области, у овом предавању акценат ће бити на директним и експлицитним резултатима, који не захтевају никакво посебно предзнање. Такође, биће предстваљени и неки занимљиви отворени проблеми мотивисани постојећим резултатима.

детаљније

Одељење за математику, 19. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 19. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Војкан Јакшић, Математички институт САНУ, McGill University, Montreal

Наслов предавања:ON A MATHEMATICAL THEORY OF REPEATED QUANTUM MEASUREMENTS

Апстракт: The statistics of the (finite alphabet) outcomes of repeated quantum measurements is studied by methods of thermodynamic formalism. Viewed as one-dimensional spin systems with long range interactions, repeated quantum measurements exhibit very rich (and sometimes very singular) thermodynamic behaviour. We will describe general thermodynamical formalism of these systems and illustrate its unexpected features on a number of examples.

детаљније

Одељење за механику, 17. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 17. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавачи: Миодраг Жигић и Ненад Граховац, Департман за техничку механику, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду

Наслов предавања: ПРИМЕНА ФРАКЦИОНОГ РАЧУНА У ПРОБЛЕМУ ЧЕОНОГ СУДАРА АУТОМОБИЛА

Апстракт: Модел вискоеластичног тела који укључује изводе нецелог реалног реда коришћен је у анализи чеоног судара аутомобила у непокретну препреку. Предњи део возила моделиран је помоћу деформабилних елемената док је остатак возила посматран као круто тело. Понашање током судара је проучено кроз неколико различитих фаза кретања, при чему је у неким фазама разматран утицај сувог трења. На основу експерименталних података извршена је идентификација параметара модела. У овом проблему анализиран је неглатки механички систем, при чему је историја деформације посматрана током више различитих фаза.

детаљније

Семинар за рачунарство и примењену математику, 16. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 16. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15.

Предавач: Милан Дражић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: УТИЦАЈ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ОБЛИКА ОКОЛИНА НА ЕФИКАСНОСТ VNS МЕТАХЕУРИСТИКЕ

Апстракт: За континуалну глобалну оптимизацију, у методи променљивих околина (VNS), систем околина је најчешће дефинисан l_p метриком. Најчешће је у употреби l_1, l_2 и l_inf метрика. За тешке проблеме великих димензија ове околине се веома разликују у ефикасности налажења решења. У низу тест примера је показано да, најједноставнија за имплементацију, l_inf околина показује најгору ефикасност, док су много бољи избор l_1 и l_2 околине.

детаљније

Саопштење за јавност Математичког факултета

Детаљније

детаљније

Студентски семинар, 12. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 12. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12:30.

Планирано је да у оквиру састанка Семинара своје радове представе студенти који су ушли у ужи избор за студентску награду МИ САНУ за најбољи мастер рад и докторску дисертацију.

Од 12.30-13:00 биће одржана презентација мастер рада:

Срђан Стефановић, Математички факултет, Универзитет у Београду:
"Хармонијска анализа на локално компактним Абеловим групама и примене у операторским алгебрама"

Од 13:00-14:30 биће биће одржане презентације докторских дисертација:

Ненад О. Весић: "Скоро геодезијска пресликавања генералисаних Риманових простора и уопштења"

Петар Мелентијевић: "Процене градијената функција и норми оператора у теорији хармонијских функција"

Вера Милер Јерковић: "Примена уопштених инверза у решавању фази линеарних система"

детаљније

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 11. април 2019.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 11. априла 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: Срђан Вукмировић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ИЗГУБЉЕНО ФЕЈНМАНОВО ПРЕДАВАЊЕ

Апстракт: Наслов овог предавања је уједно наслов књиге D.L Goodstein и J.R.Goodstein у којој су они реконструсали "изгубљено" предавање добитника Нобелове награде за физику Ричарда Фејнмана. На предавању је Фејнман дао доказ првог Кеплеровог закона (орбита планете је елипса у чијој је жижи Сунце) за чије разумевање је потребна  само геометрија гимназијског нивоа и како то Фејнман казе: "бесконачна интелигенција". Тихо Брахе је својим мерењима обезбедио састојке. Кеплер је формулацијом закона написао рецепт. Њутн је доказом Кеплерових закона направио торту. Фејнман је на ту торту ставио шлаг. Пријатно!

детаљније



Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести