Београд, 1. април 2025. године
Математички факултет, Универзитет у Београду, изражава пуну подршку Економском факултету, нашем пријатељском факултету, са којим имамо дугогодишњу и веома успешну сарадњу.
Изражавамо забринутост поводом поступања надлежних органа према деканки Економског факултета, проф. др Жаклини Стојановић, сматрајући да је академској заједници потребан однос који одражава поштовање институционалног интегритета и достојанства.
Подржавамо колеге са Економског факултета у настојању да очувају аутономију Универзитета у Београду и достојанствен третман свих чланова академске заједнице у Србији. У духу солидарности, стојимо чврсто уз њих.
https://www.ekof.bg.ac.rs/saopstenjezajavnost/
Декански колегијум Математичког факултета Универзитета у Београду
детаљније
Расписује се Конкурс за доделу 10 (десет) финансијских подршки за стручно и научно усавршавање студената Универзитета у Београду, које подразумева:
1. учешће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству и
2. боравак у иностранству у оквиру основних, интегрисаних, мастер и докторских академских студија.
На Конкурс се могу пријавити незапослени студенти од треће године основних или интегрисаних академских студија, студенти мастер и докторских академских студија Универзитета у Београду.
Финансијска подршка у стручном и научном усавршавању, у нето износу од по 50.000,00 динара по учешћу или боравку, доделиће се из средстава Задужбине Ђоке Влајковића.
Услов за добијање подршке је да усавршавање започиње/траје у периоду од 5. јуна 2025. године до 5. јуна 2026. године.
Рок за подношење пријава је од 1. априла до 15. маја 2025. године.
Пријаве се подносе на адресу: Задужбина Ђоке Влајковића, Студентски трг бр. 1 са назнаком - Конкурс Задужбине Ђоке Влајковића за подршку у стручном и научном усавршавању.
Електронска адреса на коју је потребно доставити документацију је: sanja.mihajlovic@rect.bg.ac.rs
Пријава
Одлука и текст конкурса
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 2. априла 2025, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.
Предавач: др Михал Билек, Астрономска опсерваторија у Београду
Наслов предавања: GRAVITATIONAL LENSING BY GALAXIES AS A PROBE OF THE LAW OF GRAVITY
Апстракт: The missing mass problem has not been solved decisively yet. While the currently popular LambdaCDM cosmology can explain many observations, it also fails to explain many others. It is then worthwhile to explore the alternatives. In my talk, I will point out that an effective way to distinguish between the various dark matter and modified gravity theories is to make use of the gravitational lensing around isolated galaxies and their pairs. I will focus on difference in gravitational lensing between the LambdaCDM hypothesis and the QUMOND modified-gravity version of the modified Newtonian Dynamics (aka MOND). This exploration is particularly timely, since the recently launched Euclid satellite is expected to vastly improve our capabilities to observe gravitational lensing. It turns out that MOND predicts lensing features that LambdaCDM cannot replicate. They should be detectable with Euclid.
Напомена: Семинар је могуће пратити на даљину путем линка(након што се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/QPYfBbqdhTF5spTAt
Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CyzPn2zriMsWWNzii
Неулоговани корисници могу пратити предавање путем линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/yujMwF3JyYqzw6Jth/2m0heDiyDRqBDFTDIItulzyPrdbs5PT8mt_WmgRpRgr
детаљније
Универзитет у Љубљани организује летњу школу „Mathematics in Ljubljana 2025“, која ће бити одржана од 30. јуна до 4. јула 2025. године на Универзитету у Љубљани, Словенија. Летња школа има за циљ да студентима основних и мастер студија представи широк преглед најсавременијих истраживања у области математике, што може бити од велике користи студентима који бирају тему за своја будућа истраживања. Учешће на Летњој школи је бесплатно и одржаће се у инклузивном окружењу.
Рок за пријављивање је 13. април.
Више детаља, укључујући образац за пријаву, доступни су на страници:
https://mathematicsinljubljana.fmf.uni-lj.si/
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 2. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.
Предавач: Милан Павловић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: КЛАСИФИКАЦИЈА ГЕОДЕЗИЈСКИХ ЛИНИЈА СУБРИМАНОВОГ LR СИСТЕМА НА ХАЈЗЕНБЕРГОВОЈ ГРУПИ У ДИМЕНЗИЈИ 5
Апстракт: У овом излагању проучавамо геодезијски ток који одговара лево-инваријантној субримановој метрици и десно-инваријантној дистрибуцији на Хајзенберговој групи у димензији 5. Одговарајући Хамилтонов систем је потпуно интеграбилан, а на предавању ће бити представљена анализа његових решења. Презентујемо добијену класификацију геодезијских линија, неке њихове особине и примере.
Напомена:
Предавања се могу пратити на даљину преко странице:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc
Регистрација ѕа учешће на семинару је доступна на следећој страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 2. април 2025. године, са почетком у 19 часова.
Предавач: Драгутин Остојић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу
Наслов предавања: ПОЛИНОМИЈАЛНИ РЕГРЕСИОНИ МОДЕЛ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ ИНСТАНЦИ P||CMAX ПРОБЛЕМА ВЕЛИКЕ ПРЕЦИЗНОСТИ
Апстракт:
Ово истраживање представља напор да се стандардизује добро позната група тестних инстанци, означених као „𝐵 инстанце“, које се користе за оцењивање решавача за класични проблем распоређивања задатака на идентичне процесоре, тзв. 𝑃||𝐶𝑚𝑎𝑥 проблем који користе формулацију помоћу проблема партиционисања бројева на више делова (Multi-Way Number Partitioning, MWNP). Првобитно предложене у (Корф, 1998), 𝐵 инстанце су дефинисане за конфигурацију од три машине (𝑚 = 3), и односе се на распоређивање до 100 задатака (𝑛 ≤ 100), при чему времена обраде задатака (прецизности) 𝑝𝑖 ∈ 𝑈 [1, 10⁵]. Карактерише их мали број машина и велика, равномерно распоређена, времена обраде задатака. Временом, ове инстанце су еволуирале како би обухватиле разне варијације у броју машина, броју задатака и границама за времена обраде, што је довело до најобимнијег објављеног скупа података (Schreiber & Korf, 2014). Овај скуп података је био од кључне важности за многа досадашња истраживања везана за 𝑃||𝐶𝑚𝑎𝑥 проблем. Данас, са напретком решавача, јавља се потреба за проширењем и стандардизацијом овог скупа, које са собом носи различите изазове.
Да бисмо осигурали укључивање свих значајних скупова ове врсте из постојеће литературе, предложили смо проширени стандардизовани скуп података пратећи формулацију из (Ostojić et al., 2024). Овај обимни скуп доводи до кључних проблема:
- Рачунарски захтеви: Укупан потребан временски ресурс за тестирање овог броја инстанци је значајан, нарочито за егзактне решаваче.
- Лакоћа: Многе инстанце су веома једноставне за већину решавача, што умањује фокус на оне које представљају прави изазов.
- Раст величине скупа: Величина скупа података брзо расте са повећањем максималних вредности 𝑛, 𝑚 или величине интервала за времена обраде задатака (𝑐𝑙𝑎𝑠𝑠), што ће вероватно бити настављено са развојем решавача и рачунарске снаге.
У предавању ћемо се бавити превазилажењем ових изазова редукујући стандардизовани скуп 𝐵 инстанци тако да обухвата већину варијација пронађених у литератури, са посебним фокусом на изазовне инстанце. Као најадекватнији алат за постизање овог циља изабран је полиномијални регресиони модел.
Ово истраживање спроведено је у сарадњи са др Кристин Заргес са Универзитета у Абериствиту у Уједињеном Краљевству.
Напомена:
Регистрациона форма за учешће и линк за активно праћење предавања за регистроване кориснике (након логовања):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Нерегистровани корисници могу да прате предавања на овом линку (без могућности активног учешћа):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/hR9vL94nD6QE8qQZj/xET9GcPMyR08nqH8lnS3SE7N5Vf00H7Lp9EBhsv6Lti
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 1. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Татјана Давидовић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: МАКСИМИЗАЦИЈА СПЕКТРАЛНОГ РАДИЈУСА ГРАФОВА ЈЕ ПРОБЛЕМ ОПТИМИЗАЦИЈЕ
Апстракт: Графови прагова (Threshold Graphs, TG) су важни у теорији графова због своје посебне структуре и бројних примена. Посебно су интересантни TG који максимизују индекс, односно највећу сопствену вредност. Карактеризација максимизатора радијуса међу повезаним TG са датим бројем врхова и ивица, у општем случају, још увек је отворен проблем. Зато је важно да се изврши рачунарска енумерација TG која би помогла истраживачима да направе и докажу хипотезе о структури максимизаторских графова. Представљајући ово набрајање као комбинаторни проблем оптимизације, омогућава коришћење метахеуристичких метода, о овом случају, опште методе променљивих околина (General Variable Neighborhood Search, GVNS) и методе оптимизације колонијом пчела засноване на побољшању постојећих решења (improvement-based Bee Colony Optimization, BCOi). VNS метода се ослања на итеративна побољшања једног тренутног најбољег решења, док је BCO заснована на популацији решења и припада класи метода интелигенције роја (Swarm Intelligence, SI). Користи се компактна репрезентација решења и неколико помоћних структура података које треба да омогуће ефикасну претрагу простора решења. Поред тога, дефинисано је неколико врста трансформација које чувају допустивост резултујућег решења. Прелиминарни резултати на примерима средње величине показали су да су систематичније претраге које извршава GVNS нешто ефикасније од насумичних модификација које су коришћене у оквиру BCOi. Међутим, вероватно је да би се обе методе могле побољшати и то је тема текућих истраживања на ову тему.
Излагање представља резултате рада у оквиру пројекта #6767: Lazy walk counts and spectral radius of graphs—LZWK, Фонда за науку Републике Србије и летње студентске истраживачке праксе, Математичког института САНУ. Коаутори су Драган Стевановић, Лука Радановић, Abdelkadir Fellague и Драгутин Остојић.
Напомена: Предавања на Семинару се снимају и преносе уживо.
Све информације могу се наћи на страници
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qGapAHyEBad2FDwXR
детаљније
Извештај Комисије по конкурсу за избор у звање и на радно место једног редовног професора за ужу научну област Астрономија
Извештај, сажетак
детаљније
- Извештај комисије, 25.3.2025. године, ННВ 25.4 2025. године.
- Докторска дисертација: „ Релација јаке BJ ортогоналности на C*-алгебрама, и оцене дужине њеног графа ", датум објављивања 25.3.2025.
детаљније
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 28. марта 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Катица (Стевановић) Хедрих, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ОД РАСКОШИ ФРАКТАЛА ДО ПРИМЕНЕ ФРАКЦИОНАЛА
Апстракт: Приказују се различити облици раскошних разнобојних фрактала и принципи њихове конструкције и представљају се научници који су их први смислили. Указује се на њихова својства и њихове сингуларитете. Посебно се приказују Малдербротов фрактал и Џулија фрактали. Данас се публикује часопис високе научне категорорије под називом "Fractal and Fractional". Предавач приказује садржај два најновија недавно публикована рада у том часопису под називима:
Hedrih (Stevanović), K.R.; Hedrih, A.N. Rheological Burgers–Faraday Models and Rheological Dynamical Systems with Fractional Derivatives and Their Application in Biomechanics. Fractal Fract. 2024, 8, x. https://doi.org/10.3390/xxxxx
Hedrih (Stevanović), K.R.; New Class of Complex Models of Materials with Piezoelectric Properties with Differential Constitutive Relations of Fractional Order: An Overview, Fract. 2025, 9, x. https://doi.org/10.3390/xxxxx
који садрже нановије публиковане научне резултате о реолошким комплексним моделима материјала фракционог типа са пиезоелектричним својствима.
Напомена: Предавање је могуће пратити на даљину путем линка
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/WbsehnSL4ZeTPJo6r
детаљније
