Семинар за рачунарство и примењену математику, 15. април 2025.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 15. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.

Предавач: Милица Симић и Милош Јоловић, Универзитет у Београду - Факултет организационих наука

Наслов предавања: ИНТЕГРАЦИЈА GENAI АЛАТА У ОБРАЗОВАЊУ СОФТВЕРСКИХ ИНЖЕЊЕРА

Апстракт: Са све већом применом генеративне вештачке интелигенције (GenAI) међу студентима, њена интеграција у високо образовање представлја вредну прилику за унапређење наставних процеса и процеса учења. Циљ истраживања је испитати могућности укључивања GenAI алата у наставне програме, посебно у области софтверског инжењерства. Предложен је методолошки приступ који обухвата три кључна аспекта: учење, вођену употребу GenAI алата и менторисани рад на пројектима. Истраживање је спроведено са студентима завршне године основних академских студија који су користили алате попут ChatGPT, GitHub Copilot, Gemini и Tabnine за развој full-stack апликације у оквиру предмета Интернет технологије. Анализа резултата заснована на интегрисаном TTF-TAM моделу је показала да су студенти спремни и заинтересовани за коришћење GenAI алата у формалном образовању, као и да њихова интеграција може значајно помоћи у савладавању концепата софтверског инжењерства.

Напомена: Предавања на Семинару се снимају и преносе уживо.

Све информације могу се наћи на страници

https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qGapAHyEBad2FDwXR

 

детаљније

Пројекат DAAD канцеларије -German Research Landscape-, 5. и 6. јун 2025.

DAAD Информативни центар Београд организује дводневни догађај намењен истраживачима и докторантима и постдокторантима под називом „Research in Germany: German Research Landscape“, који ће се одржати 5. и 6. јуна 2025. године у Београду.

Циљ радионице је да представи преглед немачког финансирања као и стипендије за истраживања и постдоц и да младим истраживачима пружи алате и технике за писање пројектних апликација.

Рок за пријаву за учешће на догађају је 22. април 2025.

Предавања и радионице ће се одржати у Европској кући Београд, као и у Центру за промоцију науке.

Поступак и рок за пријаву за овај догађај је објављен на сајту: https://www.daad.rs/sr/2025/03/19/german-research-landscape-in-june-stay-tuned/

Контакт е-маил адреса: info@daad.rs

Агенда
Позив за учешће

детаљније

Позив на радионицу, Министарство науке, технолошког развоја и иновација и компанија Microsoft, 15. април 2025.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација и компанија Microsoft организују онлајн радионицу.

Радионица ће бити посвећена најновијим достигнућима и приликама у оквиру Microsoft 365 A3/A5 лиценци, M365 Copilot алата, Azure платформе и Azure Open AI решења.

Датум: 15. април
Време: 10:00 часова
Трајање радионице: 90 минута
Линк: https://tinyurl.com/ytxdthr2  
 
Агенда:

  • Увод (5 минута), Gergana Ruseva, SR ACCOUNT EXECUTIVE
  • Microsoft 365 A3/A5 лиценце и M365 Copilot (45 минута), Јернеј Пангершич
  • Azure за истраживање и Azure Open AI (45 минута), Ајдин Асланташ
детаљније

Danubius Young Scientist Award 2025, рок за пријаву 21. април 2025. године

Аустријско савезно министарство за науку, истраживање и привреду и Институт за Дунавску регију и Централну Европу и ове године додељује Danubius Young Scientist Award. Жеља тог министарства је да подстакне младе научнике/научнице да истраже питања и теме који су специфично везани за Дунавску регију.

Предвиђено је 14 награда за по једног младог научника/научницу из по једне земље чланице Европске стратегије за Дунавску регију: Аустрије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Хрватске, Мађарске, Молдавије, Немачке, Словеније, Румуније, Словачке, Србије и Украјине. Награда износи 1.350,00 по добитнику/добитници.

У овој години, на конкурс се могу пријавити сви кандидати који су завршили докторске или мастер студије након 1. јануара 2020. године.

Пријаве се могу поднети искључиво у електронском формату на адресу nauka@rect.bg.ac.rs до 21. априла 2025. године.

Информације су објављене на страници: https://www.bg.ac.rs/danubius-young-scientist-award-2025/

Ближи услови конкурса могу се наћи на: https://www.idm.at/activities/awards/danubius-young-scientist-award/

детаљније

Саопштење

Математички факултет најоштрије осуђује скандалозно поступање медија Информер, којим је грубо нарушена приватност и угрожена безбедност наших студената и колега.

Објављивањем фотографије из WhatsApp групе наших студената, јавно су експонирани њихови лични подаци — имена и бројеви телефона — чиме је директно прекршен Закон о заштити података о личности.

Након тога, уследио је текст у ком се један наш колега неосновано вређа и квалификује најпогрднијим именима, укључујући и неосноване оптужбе за тероризам. Вређање се наставило и уживо у програму.

Овакво понашање је недопустиво, опасно и у супротности са основним етичким и правним нормама. Захтевамо хитно уклањање спорног садржаја и јавно извињење.

Приватност и достојанство наших студената и колега не смеју бити жртва сензационализма. Нећемо ћутати на увреде, лажи и насиље.

Декански колегијум
Математичког факултета

детаљније

Представљање извештаја о урађеној докторској дисертацији Срђана Стефановића

Представљање извештаја о урађеној докторској дисертацији: ”Релација јаке BJ ортогоналности на C*-алгебрама, и оцене дужине њеног графа”, кандидата Срђана Стефановића, биће одржано 17.4.2025. године у 12 часова у сали РЛАБ.

детаљније

Семинар за теорију релативности и космолошке моделе, 14. мај 2025.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 14. мај 2025, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова. 
 
Предавач: Драгана Илић, Анђелка Ковачевић, Математички факултет у Београду
 
Наслов предавања: ИСТРАЖИВАЊА АКТИВНИХ ГАЛАКТИЧКИХ ЈЕЗГАРА У КОНТЕКСТУ ЕПОХАЛНОГ ПРЕГЛЕДА НЕБА РУБИН ОПСЕРВАТОРИЈЕ
 
Апстракт: Астрономија и астрофизика су увелико загазили у еру примене нове генерације телескопа и великих прегледа неба који обец́авају револуцију у нашим истраживањима и разумевању Универзума. Један од тренутно најзначајнијих посматрачких мисија је Legacy Survey of Space and Time (LSST) који ће реализовати Вера Ц. Рубин опсерваторија, која почиње са радом крајем 2025. године. LSST пројекат је десетогодишњи пројекат врхунских перформанси који ће снимати цело небо у оптичком домену на сваких неколико дана, отварајући огромне могуц́ности за статичку и временску астрономију. Очекује се да ће LSST обезбедити каталоге за десетине милијарди објеката (галаксија, звезде и објеката Сунчевог система), као и да ће открити милијарде нових догађаја, односно 10 милиона променљивих догађаја сваке ноц́и, о чему ће обавештавати научну заједницу у реалном времену. LSST преглед неба ће нам пружа невероватно велики скуп података за проучавање различитих динамичких феномена, укључујући активна галактичка језгра (АГЈ) за које знамо да су изузетно променљиви извори на различитим временским скалама. Истраживања варијабилности АГЈ нуде могућност да се испитамо карактеристике емисионих региона у близини супермасивних црних рупе, њихове особине и улогу у еволуцији галаксије домаћина. У овом предавању ћемо приказати резултате истраживања SER-SAG тима, званичног in-kind тима Рубин опсерваторије, посвећеног проучавању АГЈ-а користећи иновативне алгоритаме за откривање и карактеризацију својстава промењивости АГЈ.
 
Напомена: Семинар је могуће пратити на даљину путем линка(након што се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/QPYfBbqdhTF5spTAt

Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CyzPn2zriMsWWNzii
 
Неулоговани корисници могу пратити предавање путем линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/yujMwF3JyYqzw6Jth/2m0heDiyDRqBDFTDIItulzyPrdbs5PT8mt_WmgRpRgr

детаљније

Одељење за математику, 11. април 2025.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 11. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. 
 
Предавач: Божидар Јовановић, Математички институт САНУ
 
Наслов предавања: ГЕОМЕТРИЈА ПРОСТОР-ВРЕМЕНА У КЛАСИЧНОЈ МЕХАНИЦИ
 
Апстракт: Један од највећих корака ка разумевању природе је у 17. веку урадио Галилеј откривши принцип релативности. На савремени језик принцип је формулисао Поенкаре у 19. веку:

  • Г1. Сви закони природе су исти у свим инерцијалним системима.
  • Г2. Ако се референти систем креће равномерно у односу на инерцијални систем, тада је и он инерцијални систем.

Мање је познато да и класична механика и специјална релативност деле исте Галилејеве принципе релативности Г1 и Г2. Разликује се геометриска структура 4-димензионалног афиног простор-времена помоћу којих се дефинише појам инерцијалног система. Такође, класична механика се може засновати и без појма инерцијалног система, већ сагласно са:

  • ПЕ. Сви закони природе су исти у свим референтим системима.

Интересантно је да је наведени принцип, као Анштајнов општи принцип еквиваленције уткан у само заснивање опште теорије релативности и добро препознат у теорији релативности, док је у класичној механици скоро непознат широј јавности. Представићемо инваријанту формулацију Лагранжеве механике користећи концепт покретних и непоокретних референтих система.
 
Напомена:
Предавање се може пратити на даљину преко линка Одељења за математику:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/WbsehnSL4ZeTPJo6r

детаљније

Одељење за механику, 9. април 2025.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 9. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Драган Т. Спасић, Департман за техничку механику, Факултет техничких наука, Нови Сад

Наслов предавања: НОВИ ОБРАЗАЦ У АНАЛИЗИ РАВНОГ КРЕТАЊА КРУТОГ ТЕЛА У ПРИСУСТВУ НЕХОЛОНОМНИХ ВЕЗА
 
Апстракт: Нови образац у анализи кретања нехолономних система је настао праћењем одговора на питање колико мало појмова треба додати основним аксиомама динамике да би се у ,,нешто" укључили и неки нехоломни проблеми. Испоставило се да се ради о само три важна концепта. Наиме, у анализи кретања тачке у присуству нелинеарних нехолономних веза, нови образац повезује Њутнов аксиом, концепт могућих убрзања, класичан оператор Пољахова и специјалну форму конститутивне аксиоме о структури реакција веза изражених преко оператора Пољахова примењеног на једначину нехолономне везе. На неколико примера кретања тачке са таквим везама, као алтернатива за Удвадија-Калаба или Раут-Восове једначине, илустроваће се прелаз од Њутнове аксиоме и једначине нехолономних веза до убрзања израженог преко времена, вектора положаја и брзине (без реакција веза и без употребе Лагранжевих множитеља). За кретање крутог тела у равни а у присуству нехолономних веза, нови образац повезује Њутн-Ојлерове аксиоме, могућа убрзања његовог центра масе и његова могућа угаона убрзања, одговарајуће адаптације оператора Пољахова, и специјалне форме конститутивних аксиома о структури реакција веза уведених по аналогији. Као и малопре те адаптације воде ка елиминацији реакција веза из Њутн-Ојлерових аксиома, без употребе Лагранжевих множитеља. 

 
Напомена: 
Предавања се могу пратити на даљину преко странице:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc
 
Регистрација ѕа учешће на семинару је доступна на следећој страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8

детаљније

Семинар за вештачку интелигенцију, 9. април 2025.

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 9. април 2025. године, са почетком у 19 часова.

Предавач: Ђорђе Јовановић, Mathematical Institute SASA

Наслов предавања: ML-BASED BOTNET DETECTION SYSTEM USING TIME SERIES CHARACTERISTICS

Апстракт: 
Botnets represent a class of computer viruses where a malicious attacker uses a network of infected devices for malicious purposes (DDoS attacks, identity theft, Instagram popularity). With the advent of botnets that target IoT devices, such as Mirai, nowadays even more devices can be easily infected, since they do not possess security capabilities on their own. Therefore, the protection of such devices must be managed from another part of the network. The main question this lecture tries to answer is: can a real-time ML-based security system, which would leverage main characteristics of botnet communication and be as memory efficient as possible, be made? Over a period of four years, live samples of botnet viruses of class Mirai and Gafgyt have been collected, in order to find the common denominator of CnC botnet communication.  Afterwards, various ML-pipelines were tested for performance, and a series of experiments demonstrating zero-day attack capabilities was performed. In the end, a feasibility study of performance of an ML-based system in real-time conditions was given.

 
Напомена: 
Регистрациона форма за учешће и линк за активно праћење предавања за регистроване кориснике (након логовања):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
 
Нерегистровани корисници могу да прате предавања на овом линку (без могућности активног учешћа):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/hR9vL94nD6QE8qQZj/xET9GcPMyR08nqH8lnS3SE7N5Vf00H7Lp9EBhsv6Lti

детаљније

Вести и дешавања


Активности на семинарима

све вести