Састанак Семинара Геометрија, визуелизација и образовање са применама одржаће се 12. маја 2011. од 17:15 у сали 301ф Математичког института, Кнез Михајлова 36.
Предавач: Борислав Гајић
Наслов предавања: Галилејева геометрија
Садржај: У основи класичне механике између осталих леже Галилејев принцип релативности и Галијева група трнасформација простор-времена. Полазећи од инваријантности у односу на Галилејеву групу, описаћемо неке појмове Галилејеве 1+1 геометрије.
детаљније
Наредни састанак Семинара механике одржаће се у среду, 11. маја 2011. у 18 часова, на Математичком институту САНУ, Кнеза Михаила 36, трећи спрат, сала 301ф.
Предавач: др Драги Радојевић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: О почетку ширења васионе
Садржај предавања може се преузети овде.
детаљније
Наредни састанак Семинара Математички методи механике одржаће се у среду, 11. маја 2011. године, са почетком у 14 часова у Математичком институту САНУ, Кнеза Михаила 36, трећи спрат, сала 301ф.
Предавач: Љубица Опарница, Педагошки факултет, Сомбор
Наслов предавања: ЈЕДНАЧИНА ДИФУЗИЈЕ И ТАЛАСНА ЈЕДНАЧИНА СА ИЗВОДИМА НЕЦЕЛОГ РЕДА, први део
Наредно предавање на курсу Механика и геометрија, у оквиру семинара Математички методи механике, одржаће се у среду, 11. маја 2011. године, са почетком у 12 часова у Математичком институту САНУ, Кнеза Михаила 36, трећи спрат, сала 301ф.
Предавач: Божидар Јовановић
Наслов предавања: НЕТЕРИНА ТЕОРЕМА
детаљније
Наредни састанак ЦГТА семинара одржаће се у уторак, 10. маја 2011, од 18-20h на Математичком факултету (пројектор сала, IV спрат).
Креда Луталица: Да ли је дефинисан степен пресликавања између многострукости различитих димензија II!?
Садржај: Фокусираћемо се на проблем хомотопске класификације пресликавања из (n+1)-димензионалне многострукости у n-димензионалну сферу (Pontryagin-Steenrod-Wu-теорема).
детаљније
Наредни састанак Семинара за примењену математику одржаће се у уторак, 10. маја 2011. у 14:15h на Математичком институту САНУ, сала 301ф, 3. спрат.
Предавач: Владимир Вујин, ФОН, Београд
Наслов предавања: МОДЕЛ IT ИНСФРАСТРУКТУРЕ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ И ОБРАЗОВНИХ УСТАНОВА
Садржај: У овом предавању је дат приказ модела IT инфраструктуре који научно истраживачкој и образовној заједници обезбеђује савремене сервисе и техничку подршку у сврху унапређења научно-истраживачких и образовних процеса. Централно место у моделу припада систему за управљање идентитетом који пружа могућност постојања хетерогене инфраструктуре, са јединственим погледом на све идентитете и изворе информација. Описана је реализација дистрибуираног фајл система са циљем ефикаснијег складиштења великих количина података, дељења ресурса, повећања поузданости и отпорности на системске падове. Представљен је концепт Cloud Computingа као нове технолошке платформе помоћу које се може изградити IT инфраструктура високе скалабилности и поузданости. Описана је имплементација представљеног модела IT инфрастуктуре, мрежних сервиса и прикључење ФОН-ове инфраструктуре конфедерацији аутентификационих и ауторизационих инфраструктура свих европских Академских мрежа.
детаљније
Наредни састанак Одељења за математику одржаће се у петак, 6. маја 2011. у сали 2 САНУ са почетком у 14h.
Предавач: Ненад Антонић, Завод за примијењену математику, Математички одсјек Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу
Наслов предавања: H-МЈЕРЕ И ВАРИЈАНТЕ
Резиме: H-мјере, познате и под именом микролокалне дефектне мјере, су хермитске матричне Радонове мјере дефиниране на косферичном свежњу. У предавању ће бити дан успоредни приказ дефиниције "класичних" и параболичких H-мјера, те њихових основних својстава: локализацијског и пријеносног начела. Показат ће се и неке основне примјене на низове рјешења симетричних сустава (који ће посебно обухватити валну једнаџбу, Maxwellов и Diracов сустав), једнаџбе провођења, Schrdingerове једнаџбе и једнаџбе титрања плоче.
Покушат ће се показати и повезаност с полукласичним мјерама (Gerard, '90; познатих и под именом Wignerове мјере, P-L. Lions, Paul, '93), чија је дефиниција, за разлику од H-мјера, везана уз карактеристичну дуљину.
детаљније
Наредни састанак Семинара механике одржаће се у среду, 4. маја 2011. у 18 часова, на Математичком институту САНУ, Кнеза Михаила 36, трећи спрат, сала 301ф.
Предавач: Проф. др Александар Обрадовић, Машински факултет, Универзитет у Београду, Департман за био-хемијске и медицинске науке, Нови Пазар, Србија
Наслов предавања: Прилог изучавању брахистохроног кретања механичког система
детаљније
Састанак Семинара Геометрија, визуелизација и образовање са применама одржаће се 5. маја 2011. од 17:15 у сали 301ф Математичког института, Кнез Михајлова 36.
Предавач: Александар Липковски
Наслов предавања: Почеци опште теорије релативности
Детаљније
детаљније
Наредни састанак Семинара одржаће се у среду, 4. маја 2011. године, са почетком у 12 часова у Математичком институту САНУ, Кнеза Михаила 36, трећи спрат, сала 301ф.
Предавач: Борислав Гајић
Наслов предавања: ПРИНЦИП НАЈМАЊЕГ ДЕЈСТВА. БРАХИСТОХРОНА
детаљније
Наредни састанак Одељења за математику одржаће се у петак, 29. априла 2011. у сали 2 САНУ са почетком у 14h.
Предавач: Наташа Пржуљ, Рачунарски факултет, Универзитет Унион
Наслов предавања: МАТЕМАТИЧКА АНАЛИЗА БИОЛОШКИХ МРЕЖА ОТКРИВА ФУНКЦИЈУ ГЕНА, БОЛЕСТИ И ЕВОЛУЦИЈУ
Садржај: Гени производе хиљаде различитих типова протеина који реагујући формирају комплексне мреже које одржавају ћелијски живот. Могуће је да ће ове мреже бити корисне колико и генетске секвенце за нова биолошка открића. Нпр., поређење мрежа које описују биолошке системе патогених и не-патогених врста би могло имати кључну улогу у разумевању патолошких механизама. Такође, поређење мрежа здравих и болесних ћелија би могло продубити разумевање болести и водити идентификацији ћелијских делова који су кандидати за терапеутску интервенцију. Поврх тога, поређење и поравнавање биолошких мрежа би омогућило трансфер знања између врста, пошто је могуће да се много зна о био-молекулима једне врсте, а скоро ништа о поравнаним био-молекулима друге.
Постојећи алгоритми за поравнавање мрежа користе информације екстерне топологији мреже, нпр. генетске или протеинске секвенце. Пошто је топологија мреже нови и независан извор биолошких информација, важно је разумети колико биологије се може научити из топологије независно од било ког другог извора података. Зато смо развили математички ригорозне начине поравнавања мрежа базиране искључиво на топологији. Наши методи производе до сада најкомплетнија поравнавања мрежа која откривају велике, повезане регионе сличности чак и јако удаљених врста као што су квасац и човек, сугеришући генералне сличности у унутрашњој ћелијској повезаности свих врста на Земљи. Порврх тога, наши методи демонстрирају и да се протеинска функција и филогенија врста могу добити искључиво из топологије ћелијских мрежа. Аналогно реконструкцији филогенетског дрвета коришћењем Сличности генетских секвенци, ми користимо сличности уочене поравнавањем мрежа да успешно реконстуишемо филогенију протеиста, гљива и вируса.
Такође, показали смо да је топологија ћелијске мреже другачија око гена имплицираних у канцеру и оних који нису имплицирани у канцеру. На основу тога смо предвидели нове гене потенцијално одговорне за канцер и наше предикције су фенотипски валидиране. Наше анализе показују да граф-теоретске анализе биолошких мрежа могу да дају нове увиде у биологију и филогенетику као и да помогну иденификацији нових протеина за које лекови могу да се вежу, што може допринети развоју нових лекова и побољшању здравствене неге.
детаљније
