Обележено 100 година од усвајања реформисаног Јулијанског календара Миланковића (од 14. до 16. децембра 2023.г.)

28. Децембар, 2023
Коментари (0)

У оквиру обележавања 100 година од усвајања реформисаног Јулијанског календара од 14. до 16. децембра на Грађевинском факултету у Београду и Културном и научном центру „Милутин Миланковић“ у Даљу одржана је Међународна конференција Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића, а у Музеју науке и технике отворена је изложба Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара.

Међународну конференцију Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића су организовали Удружење Милутин Миланковић, Грађевински факултет из Београда, Математичи факултет из Београда, Астрономска опсерваторија Београд и Културни и научни центар „Милутин Миланковић“ из Даља, уз подршку Београдског универзитета, Српске академије наука и уметности и уз благослов Његове Светости, Патријарха српског г. Порфирија.

Ценећи да је тема Конференције од значаја не само за државу Србију већ и за ширу научну и културну јавност, Министарство просвете и Мнистарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије су били покровитељи одржавања овог скупа.

На церемонији отварања Конференције обратили су се председник Удружења Милутин Миланковић, мр Славко Максимовић, државни секретар Министарства просвете Републике Србије, Проф. др Ивица Радовић, изасланик Његове Светости, Патријарха српског г. Порфирија, Ђакон др Никола Лукић, декан Грађевинског факултета у Београду, Проф. др Владан Кузмановић и председник Научног одбора Конференције, Проф. др Милан Димитријевић, који су пригодним излагањима обележили научни карактер Конференције.

У част јубилеја астрономски и математички најсавршенијег календара који је интелектуално дело највећег научника који је стварао у Србији, Милутина Миланковића, представљена је и серија пригодних поштанских марака „Сто година Миланковићевог календара“, којом се одаје почаст нашем великану и његовом делу. Тим поводом се на Свечаном отварању Међународне конференције обратио Адам Софронијевић, директор „Србијамарке” у Пошти Србије.

Свечану церемонију Конференције, очаране духом нашег великана Милутина Миланковића, својим звучним даром Сестре Гобовић су уз песме „Србија“, „1389“ и „Маријо славна“ уприличиле, и уздигле својим уметничким програмом ову свечаност.

Церемонијал отварања Конференције завршен је доделом захвалница појединцима и институцијама за помоћ и подршку за успешно организовање Конференције и сађењем Миланковићевог омиљеног дрвета - Панчићеве оморике (Пицеа оморика) испред зграде Грађевинског факултета у Београду.

Конференција је била отворена за јавност тако да су у њеном раду могли да учествују, сем аутори прихваћених радова, и сви заинтересовани, било личним присуством, било путем видео-линка.

На Конференцији је, кроз тематски обликоване сесије, изложено 25 радова од којих су 4 из иностранства (Русија, Грчка, Румунија и Бугарска).

Аутори радова, применом различитих при¬родних и егазактних наука, су извршили темељну анализу историјских процеса формирања и развоја календарског знања, почев од прадавних времена, као и кроз различите историјске периоде и културе. Детаљно је размотрено календарско знање са различитих гледишта – почев од физичког и астрономског појма астрономских циклуса и времена и метода за мерење времена, до теолошког погледа на ово исто питање.

Питање Миланковићеве реформе календара сагледано је са гледишта астро¬но-мије, математике и утицаја на односе у Цркви. Са гледишта математике је показано да је Миланковићева реформа Јулијанског календара достигла ниво тачности у односу на астрономско трајање године до максимално могуће мере.

Са гледишта научне анализе и ставова Српске Православне Цркве, како је то показано на Конференцији, не постоје никакви разлози за супротстављање примени Миланковићеве реформе Јулијанског календара, јер се ради о питању научне методологије рачунања времена. Очигледно је да Миланковићев календар може бити примењен у целини, али питање примене Миланковићевог календара треба препустити мудрости Српске Православне Цркве, која ће у вези са тим донети одговарајуће одлуке без журбе и притисака, када за то буду повољне прилике. При томе треба узети у обзир искуство питањем примене Миланковићевог календара у Грчкој, Бугарској и Румунији.

Осим усвојене реформе Милутина Миланковића, разматран је и ис¬так¬нут допринос других српских научника изучавању календара. То се нарочито односи на Захарија Стефановића Орфелина, Ђорђа Станојевића, Милана Недељковића и других научника. Истакнуте су неке изузетно важне чињенице, које показују изузетно висок ниво тих кален¬дарских знања, утканих у етнолошке карактеристике Срба и веома значајан хармоничан спој тих сродних знања и обичаја са Све¬тосављем и црквеним календаром. Посебно је истакнуто значајно посто¬јање кален¬дарског знања у мезолиту Лепенског Вира и у време неолитске Винчанске културе на широким просторима историјски познатим као српски етнолошки простор.

Другог дана обележавања Јубилеја, у Музеју науке и технике у Београду свечано је отворена изложба „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“. Изложбу је званично отворио председник САНУ, академик Зоран Кнежевић. Изложба је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Удружења Милутин Миланковић, а биће отворена до 29. фебруара 2024. године.

Трећи радни дан Конференције одржан је у Даљу, родном месту Милутина Миланковића, где је одржан Округли сто о даљим активностима на афирмацији лика и дела Милутина Миланковића. Свечано је представљен и отворен Миланковићев сунчани сат испред улаза у Културни и научни центар „Милутин Миланковић“, дело Проф. др Милутина Тадића.