Геометрија, образовање и визуализација са применама, 16. мај 2019.

• 14. Мај, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 16. маја 2019. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15.

Предавач: др Никола Танић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"

Наслов предавања: ГЕНЕТИЧКИ КОД ПРИРОДНЕ VS СИНТЕТИЧКЕ HАCHIMOJI ДНК - КАКО БИ ИЗГЛЕДАО ЖИВОТ НА НАШОЈ ПЛАНЕТИ СА ДУПЛО ВЕЋИМ БРОЈЕМ ОСНОВНИХ ГРАДИВНИХ БЛОКОВА ДНК?

Апстракт: Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) носи информације за развој и правилно функционисање свих живих организама. Заједно са РНК и протеинима, ДНК је један од три главна типа макромолекула који су есенцијални за све познате форме живота. Сваки ланац ДНК се састоји од градивних јединица које називамо нуклотиди а којих има 4 врсте: аденин (A), тимин (T), гуанин (G) и цитозин (C). “Језик" за преношење генетичке поруке са ДНК (гена) на протеине назива се генетички код (шифра), а садржана је у редоследу нуклеотида на ланцу ДНК. Његова јединица је низ од три нуклеотида ДНК (триплет) и он се у целини комплементарно преноси на i-РНК (која уместо тимина има урацил). Сваки триплет на i-РНК је кодон за једну аминокиселину, а низ међусобно повезаних аминокиселина чини полипептидни ланац (протеин). Улогу преводиоца значења кодона играју транспортне РНК својим антикодомима, у процесу транслације, које истовремено и преносе аминокиселине до места синтезе протеина - рибозома. Скоро сва жива бића користе исти генетички код, односно генетичку шифру, која се назива Стандардни генетички код.

А како би генетички код изгледао да је еволуција ишла у правцу успостављана ДНК са више (осам) нуклеотида као градивних блокова? Како би изгледао живот на нашој планети? Hachimoji ДНК (од јапанског bā wén zì hachimoji, "осам слова") је синтетички аналог нуклеинске киселине који користи четири синтетичка нуклеотида поред четири присутна у природњ ДНК. То омогућава четири допуштена основна пара: два неприродна основна пара која формирају синтетички нуклеотиди и два нормална пара. Заједно са инжењерисаном T7 РНА полимеразом, ова проширена ДНК алфабета се може транскрибовати у i-РНК. Hachimoji базе су демонстриране и у ДНК и у РНК аналозима, при чему су као основни шећери коришћени дезоксирибоза и рибоза.

Према томе, hachimoji ДНК, као и природна ДНК, подржава живот, јер се на предвидив начин упарује и копира (транскрибује) у hachimoji РНК.