Семинар Биоинформатика, 24. април 2019.

• 16. Април, 2019
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 24. априла 2019. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15.

Предавач: др сц. мед Владан Чокић, научни саветник на Институту за медицинска истраживања

Наслов предавања: ЕТИЧКО ПИТАЊЕ ЕУТАНАЗИЈЕ И ТРАНСПЛАНТАЦИЈЕ СА МЕДИЦИНСКОГ И СОЦИЈАЛНОГ ГЛЕДИШТА

Апстракт: Током 2018. донета су два нова закона - ЗАКОН О ЉУДСКИМ ЋЕЛИЈАМА И ТКИВИМА ("Сл. гласник РС", бр. 57/2018) И ЗАКОН О ПРЕСАЂИВАЊУ ЉУДСКИХ ОРГАНА ("Сл. гласник РС", бр. 57/2018), а тренутно је на увиду јавности ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ који регулише и "Право на достојанствену смрт (еутаназију)". Тематика је актуелна и од јавног значаја, а прошла је (тенденциозно или не) прилично испод радара јавности. ЗАКОН О ЉУДСКИМ ЋЕЛИЈАМА И ТКИВИМА, у члану 25, обухвата и прикупљање матичних ћелија из пупчаника новорођенчета, где се у члану 20 наводи да ће се спровести „сва одговарајућа медицинска испитивања и захвати у циљу процене и смањења физичких и психичких ризика за здравље даваоца“. Да ли је то тачно и каква су искуства код нас и у другим земљама? Такође се наводи изузеће у члану 24: „не примењују се ако се утврди да њихово узимање представља минимални ризик и минимално оптерећење за даваоца.“ Да ли су ови ризици адекватно сагледани и представљени потенцијалним даваоцима? Које су предности и недостаци трансплантације матичних ћелија из пупчаника новорођенчета у односу на класичне трансплантације матичним ћелијама из костне сржи и периферне крви одраслих особа? Да ли има и квалитативне користи или само квантитативне (повећање броја расположивих донора)? Нови ЗАКОН О ПРЕСАЂИВАЊУ ЉУДСКИХ ОРГАНА увео је претпостављену донацију органа као одговор на недовољан одазив за донације у претходном периоду, ослањајући се на решења других земаља из Европе по том питању. У Србији је око 2000 људи на листи чекања за трансплантацију, док на трансплантацију бубрега чека око 700 болесника, а на дијализи је око 6.000 људи. Трансплантације се у Србији врше након мождане смрти, а у Европи и након циркулаторне смрти (срчаног застоја). Колика је успешност трансплантације органа и које су стопе преживљавања за поједине органе? Да ли су довољни клинички докази смрти за прекид живота потенцијалног донора? Који су потенцијални будући даваоци органа за трансплантацију? Да ли смо одшкринули врата ка томе да ћемо сви бити потенцијални даваоци органа без сагласности? На основу члана 92 нацрта ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА дато је право на еутаназију, уз ограду да ће се о томе одлучити након јавне расправе. Еутаназија је пракса намерног окончања живота како би се ублажио бол и патња или спречио губитак достојанства, док се под термином „потпомогнуто самоубиство“ подразумева да лекар обезбеђује средства да пацијент изврши самоубиство. И у једном и у другом случају лекар се претвара у директног или индиректног извршитеља, што је у супротности са Хипократовом заклетвом. Који су аргументи за еутаназију, а који су против еутаназије? Еутаназија је одобрена у Холандији и Белгији још 2002 и 2003 године, каква су њихова искуства и последице по друштво? Да ли је могућа злоупотреба закона о еутаназији и да ли закон може да исконтролише ризике еутаназије? Зашто су у једној теми трансплантације и еутаназија? Зато што еутаназија пружа нове доноре за трансплантацију. Много контроверзних питања захтева шире сагледавање проблематике што доводи до конкретних одговора.