Семинар за историју и философију математике, 20. новембар 2018.

• 19. Новембар, 2018
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. новембра 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12:15.

Предавач: Бошко Јовановић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ГРАФ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДАКА И ПОТОМАКА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА, СА АКЦЕНТОМ НА ПРЕТКЕ

Апстракт: Математичко генеалошко стабло Михаила Петровића се може представити у облику сложеног графа који се на природан начин дели на два подграфа. Први чине учитељи и претходници Михаила Петровића, а други његови ученици и следбеници. Утврђено је око 200 претходника М. Петровића, међу којима су познати математичари Ермит, Пикар, Дарбу, Лиувил, Пуасон, Лагранж, Лаплас, Ојлер, d`Alamber, Јохан и Јакоб Бернули, Лајбниц и др. Ту такође срећемо имена познатих научника из блиских дисциплина: Хајгенс, Коперник, Снелиус, Лука Пачоли, али и нека која у датом контексту не бисмо очекивали: Еразмо Ротердамски, Николас Лемери, Габриел Фалопио, Јозеф Скалигер, Григорије Палама. Најдужа грана у подграфу претходника М. Петровића пружа се до друге половине 12. века и завршава се са четири персијско-арапска филозофа/астронома (Ал-Бухари, Насир ал Дин ал Туси, Камал Ибн Јунус, Шараф ал Дин ал Туси). Већ и само посматрање овог "родослова" наводи нас на снажну мисао о јединствености науке и непостојању граница између научних дисциплина, људи и народа. Подграф ученика и следбеника М. Петровића обухвата знатно краћи временски период али садржи већи број имена (преко 900). Међу њима је двадесетак академика и велики број професора универзитета. С правом се може рећи да смо сви ми, данашњи српски математичари, ученици и наследници М. Петровића.