Семинар из астрономије и астрофизике, 16. октобар 2018.

• 15. Октобар, 2018
• Коментари (0)

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 16. октобра 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Дарко Доневски, Laboratoire d`astrophysique de Marseille (LAM), Француска

Наслов предавања: СКРИВЕНЕ У ПРАШИНИ: НАЈМАСИВНИЈЕ ГАЛАКСИЈЕ У РАНОМ СВЕМИРУ

Апстракт:
Развој милиметарске и инфрацрвене астрономије у последњих двадесет година донео је и открића неких од најдаљих галаксија у свемиру. Многе од тих галаксија, које се одликују екстремном стопом формирања нових звезда, немогуће је детектовати чак ни најбољим оптичким уређајима попут Хабловог свемирског телескопа. Другим речима, најмасивније галаксије на великим црвеним помацима су често потпуно скривене у прашини. Паралелно са посматрачким успесима у њиховом откривању, теорија још увек има проблем да објасни бројност и велике луминозности ових прашинастих џинова. То је нарочито изражено за црвене помаке веће од 4 (z > 4), на којима је број откривених објеката веома мали. У раду Доневски et al. (2018) дат је нови приступ који објашњава шта би могао да буде евентуални узрок ове тензије - многе од тих масивних галаксија су потенцијални центри далеких протојата, где би чести судари или појачана акреција гаса били одговорни за тако екстремна физичка својства установљена за масивне прашинасте галаксије. Да би даље проверили ову хипотезу, заједно са тимом истраживача са Унививерзита у Токију и Принстону, телескопима ALMA и SUBARU систаматски су снимана окружења неких од тих објеката. Посматрања су довела до открића најдаљег протојата прашинастих галаксија икад пронађеног у свемиру (z=6). Током семинара, биће дискутован значај овог открића са посматрачког и теоријског угла, пре свега какве последице откриће има на актуелне моделе формирања и еволуције галаксија.