###############################################################
### PRVI CAS - OSNOVNE FUNKCIJE, PROMENLJIVE, VEKTORI U R-U ###
###############################################################

# racunanje izraza:
4+4
(2*2)+1
5/0

# neke ugradjene funkcije:
exp(23)
log(2) # osnova e
log10(100) # osnova 10
sqrt(25) 
sin(pi)
cos(2*pi)
tan(pi/3) 

# ako nas zanima vise o nekoj funkciji:
help(cos) # ili 
?cos
example(exp)

# sve posle '#' do kraja reda je KOMENTAR


#################
## PROMENLJIVE ##
#################

# podaci se cuvaju u promenljivim
# osnovni tipovi podataka su: numerical, character, logical
# specijani tipovi podataka su: missing values, NULL, NaN, - / + Inf
# deklaracija promenljive (ne navodimo tip vec samo dodeljujemo vrednost)
# ime promenljivih moze da sadrzi slova, brojeve i tacku, a bitno je da pocinje slovom
# R je case sensitive, dakle X!=x
# operator dodele je <- (moze i =)

## NUMERICKE PROMENLJIVE ##
x<-3
# (isto sto i 3->x)
# ispisivanje vrednosti:
x

# ovako deklarisanu promenljivu sada mozemo koristiti u izrazima
x+x
x+3
exp(x^2)

## PROMENLJIVE TIPA CHARACTER ##
# promenljive tipa character sadrze stringove:
x<-"neke reci" 
x

## LOGICKE PROMENLJIVE ##
# Promenljive logickog tipa mogu da imaju vrednost TRUE ili FALSE (u R-u isto sto i T, F)
A<-TRUE 
A #ili
A<-T 
A

# logicke promenljive dobijamo i kao rezultat relacijskih izraza tipa: 
3<4
3!=3

# logicki operatori: <=, >=, ==, !=, <, >, & (AND), | (OR), ! (NOT)
(2<4)&(3==3)
# ili:
x<-(2<4)&(3==3)
x

# Promevera tipa podataka 
is.numeric(x)
is.character(x)
is.logical(x)


#############
## VEKTORI ##
#############

# nacin predstavljanja nizova u R-u
# indeksiranje pocinje od 1

# Nacini zadavanja vektora:
# 1. f-ja COMBINE
v<-c(2,3,4,4)
v
# 2. zadavanjem pocetnog i krajnjeg elementa niza
v<-1:30
v
#3. f-ja SEQUENCE
# zadajemo pocetni i krajnji element vektora
# ako zelimo da se svaki sledeci element uvecava za 1
v<-seq(5,25)
v
# ako zelimo da korak bude razlicit od 1, navodimo korak kao treci argument
# za mnoge f-je postoje opcioni argumenti, koji ako se eksplicitno ne navede u pozivu f-je, uzimaju neku default vrednost, ovde je to 1
v<-seq(5,25,5)
v
# ili:
v<-seq(0,1,0.1)
v
# ako zelimo opadajuci niz:
v<-seq(10,1,-1)
v

# Pristupanje elementima vektora
v[1]

# Menjanje vrednosti elementa vektora
v[2]<-27
v

# Dodavanje novog elementa na kraj vektora
v[11] <- 0
v

# Mozemo izdvojiti i podvektor navodjenjem indeksa elemenata koje izdvajamo
v[1:3]
# Podvektor koji sadrzi prvi i treci element
v[c(1,3)]

# Funkcije skalara primenjene na vektoredeluju na svaki element vektora posebno
sin(v)
v+1
v/2

# NAPOMENA: ':' ima veci prioritet od aritmetickih operacija
n<-10
v1<-1:n-1
v1
v2<-1:(n-1)
v2

# Funkcije za rad sa vektorima
length(v)
max(v)
min(v)
range(v)
sort(v)
#order(v)
sum(v)
mean(v) # uzoracka sredina
var(v) # popravljena uzoracka disperzija
sd(v) # standardna devijacija

# Kopija vektora pomocu f-je REPLICATE
rep(v)
# Varijacije ove funkcije:
rep(v,5) # novi vektor koji sadrzi 5 nadovezanih kopija pocetnog, isto sto i rep(v,times=5)
rep(v,each=3) # kopira svaki element 3 puta uzastopno
rep(v,length.out=2) #kopira prva dva elementa

# NA vrednosti - not available
v<-c(1,4,6,NA,23)
sum(v)
# Ako hocemo da funkcija ignorise NA vrednosti
sum(v,na.rm=T)

# Vektori stringova
v<-c("aaaa","c","bbb")
v
sort(v)

# Logicki vektori dobijaju se kao rezultat relacijskih izraza sa vektorima
v<-c(2,6,3,7,8)
v==1:5
# Poredi svaki element vektora sa odgovarajucim!
v>3
# Poredi svaki element sa 3

# Operacije izmedju 2 vektora
a<-c(1,2,3,4)
b<-c(2,3,4,5)
a/b

## GRAFICKO PRIKAZIVANJE VEKTORA ##
barplot(v)
# Crtanje grafika zavisnosti vektora pomocu funkcije plot
# a je na x-osi, b je na y-osi
plot(a,b)
# obrnute ose
plot(b,a)