Seminar Bioinformatika, 24. april 2019.

Naredni sastanak Seminara biće održan u sredu, 24. aprila 2019. u sali 718 Matematičkog fakulteta sa početkom u 18:15.

Predavač: dr sc. med Vladan Čokić, naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja

Naslov predavanja: ETIČKO PITANjE EUTANAZIJE I TRANSPLANTACIJE SA MEDICINSKOG I SOCIJALNOG GLEDIŠTA

Apstrakt: Tokom 2018. doneta su dva nova zakona - ZAKON O LjUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018) I ZAKON O PRESAĐIVANjU LjUDSKIH ORGANA ("Sl. glasnik RS", br. 57/2018), a trenutno je na uvidu javnosti GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE koji reguliše i "Pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju)". Tematika je aktuelna i od javnog značaja, a prošla je (tendenciozno ili ne) prilično ispod radara javnosti. ZAKON O LjUDSKIM ĆELIJAMA I TKIVIMA, u članu 25, obuhvata i prikupljanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta, gde se u članu 20 navodi da će se sprovesti „sva odgovarajuća medicinska ispitivanja i zahvati u cilju procene i smanjenja fizičkih i psihičkih rizika za zdravlje davaoca“. Da li je to tačno i kakva su iskustva kod nas i u drugim zemljama? Takođe se navodi izuzeće u članu 24: „ne primenjuju se ako se utvrdi da njihovo uzimanje predstavlja minimalni rizik i minimalno opterećenje za davaoca.“ Da li su ovi rizici adekvatno sagledani i predstavljeni potencijalnim davaocima? Koje su prednosti i nedostaci transplantacije matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta u odnosu na klasične transplantacije matičnim ćelijama iz kostne srži i periferne krvi odraslih osoba? Da li ima i kvalitativne koristi ili samo kvantitativne (povećanje broja raspoloživih donora)? Novi ZAKON O PRESAĐIVANjU LjUDSKIH ORGANA uveo je pretpostavljenu donaciju organa kao odgovor na nedovoljan odaziv za donacije u prethodnom periodu, oslanjajući se na rešenja drugih zemalja iz Evrope po tom pitanju. U Srbiji je oko 2000 ljudi na listi čekanja za transplantaciju, dok na transplantaciju bubrega čeka oko 700 bolesnika, a na dijalizi je oko 6.000 ljudi. Transplantacije se u Srbiji vrše nakon moždane smrti, a u Evropi i nakon cirkulatorne smrti (srčanog zastoja). Kolika je uspešnost transplantacije organa i koje su stope preživljavanja za pojedine organe? Da li su dovoljni klinički dokazi smrti za prekid života potencijalnog donora? Koji su potencijalni budući davaoci organa za transplantaciju? Da li smo odškrinuli vrata ka tome da ćemo svi biti potencijalni davaoci organa bez saglasnosti? Na osnovu člana 92 nacrta GRAĐANSKOG ZAKONIKA dato je pravo na eutanaziju, uz ogradu da će se o tome odlučiti nakon javne rasprave. Eutanazija je praksa namernog okončanja života kako bi se ublažio bol i patnja ili sprečio gubitak dostojanstva, dok se pod terminom „potpomognuto samoubistvo“ podrazumeva da lekar obezbeđuje sredstva da pacijent izvrši samoubistvo. I u jednom i u drugom slučaju lekar se pretvara u direktnog ili indirektnog izvršitelja, što je u suprotnosti sa Hipokratovom zakletvom. Koji su argumenti za eutanaziju, a koji su protiv eutanazije? Eutanazija je odobrena u Holandiji i Belgiji još 2002 i 2003 godine, kakva su njihova iskustva i posledice po društvo? Da li je moguća zloupotreba zakona o eutanaziji i da li zakon može da iskontroliše rizike eutanazije? Zašto su u jednoj temi transplantacije i eutanazija? Zato što eutanazija pruža nove donore za transplantaciju. Mnogo kontroverznih pitanja zahteva šire sagledavanje problematike što dovodi do konkretnih odgovora.



Ostavite vaš komentar:


(opciono)
(nece biti prikazano)